Kakva je budućnost župskih poljana

Kakva je teška godina bila vinogradari u Župi najbolje znaju. Nisu ih zaobišle ni kiša, ni grad kada je najviše trebalo sunca. Uložili su mnogo napora i znanja da bi se na kraju ovih septembarskih dana radovali kruni celogodišnjeg rada. Berba belih sorti je u toku.

"Nije to kvalitet na nivou 2017. godine, ali kakva je godina bila – grožđe je izuzetno kvalitetno", rekao je Milan Spasić iz mesta Tržac.

Prinosi su mu, kaže, oko devet tona po hektaru.

"Sunce je sad najviše potrebno da bi prokupac sazreo, ne može još za 20-ak dana da se bere", dodaje Spasić.

Berba je danas nemoguća bez angažovanja sezonskih radnika koji se plaćaju i do 2.500 dinara dnevno. Nekada je bilo drugačije.

Vinogradari su ispomagali jedni druge. U ovo vreme silazili su iz sela sa oboda Kopaonika i Goča, gde su živeli, na pitome Župske brežuljke u svoje poljane – sezonska naselju među vinogradima.

"U njima je pre svega stanovalo vino, osnova svake kuće je bila podrum, a iznad kuće, onoliko koliko je ko imao mogućnosti pravili su smeštaj gde su boravili", kaže Ivan Brborić, direktor Zavičajnog muzeja..

Novica Ćirić iz Raklje priseća se kako je to nekada izgledalo.

"Bila pesma tu do nekog doba noću, branje, meljanje, s meljačama ne kao danas na struju", kaže Ćirić.

"Založi se oganj u nekim odžaklijama, tu se skuva grne pasulja. To se spremi za berbu i onda dok se sve to ne obere, sredi se podrum i onda se ljudi spakuju i vrate odakle su došli", objašnjava Budimir Zdravković iz sela Borje.

Prve poljane nastale su u srednjem veku. U Župi ih je bilo 70-ak, danas ostaci 24 u tragovima.

Većina ih je urbanizovana, samo jedna, Lukarevina, stavljena je pod zaštitu države pre skoro četiri decenije i delimično rekonstruisana.

Zavičajni muzej Župe, kao jednu vrstu apela nadležnima da nešto preduzmu, organizovaće krajem godine u Beogradu izložbu "Župske poljane, blago koje nestaje" koju će finansirati Ministarstvo kulture.