Predrasude i strah su još uvek razlozi za mali broj transplantacija

Mesto, vreme i datum: Dom kulture Bučje, 22. septembar u 9 časova – tada se održava još jedan Sandrin uspon u čast donora. Želja joj je da još jednom osvoji Tupižnicu, tako da su njene pripreme za osvajanje vrha i visine od 1.162 metra, svakodnevne. A želja joj je i da pošalje poruku o značaju darivanja organa, jer dan posle uspona Sandra proslavlja peti rođendan novog života.

"Ja sam bila na samrti, i oprostila sam se sa svima, a sad eto planinarim već pet godina, radim, živim. Radim sve što rade zdravi ljudi, tako da je transplantacija medicinsko čudo koje vraća ljude u život", kaže Sandra Živković.

Lekari koji se u Urgentnom centru svakodnevno bore za život najtežih pacijenata stalno ponavljaju da "kad se jedan život ugasi, više drugih života može biti spaseno i produženo".

"Moždano mrtav pacijent je mrtav pacijent. Znači, da pacijent nije više živ. Samim tim, cela procedura veoma ozbiljnih i iskusnih doktora koji to rade više godina, a neki i više decenija, klinički potvrđuje znake moždane smrti. Oni znaju da pacijent više nema znakove i funkcije mozga", ističe neurolog i direktor Urgentnog centra Marko Ercegovac.

Prema novom zakonu svi smo potencijalni donori, osim ukoliko se izričito nismo izjasnili protiv transplantacije. I pored toga, u najtežem trenutku, ukoliko medicina više ne može da pomogne pacijentu, razgovara se sa porodicom.

Bez njihove saglasnosti, timovi za transplantaciju ne ulaze u postupak tih intervencija.

"Pretpostavljena saglasnost je napravljena upravo sa ciljem da olakša članovima porodice da donesu tu odluku. Oni su se do sada sudarali, neretko to su iznenadne situacije, neočekivane, i onda vas neko u takvoj situaciji pita da li biste se vi složili. Ovako svi znaju da su potencijalni donori", kaže načelnik Instituta za medicinska istraživanja Zvonko Magić.

Od početka godine, saglasnost za transplantaciju je dalo 18 porodica. Zahvaljujući njihovoj humanosti i solidarnosti, urađeno je 48 intervencija.