Naučnici iz SAD, Srbije i regiona u Beogradu

Mladen Šarčević je rekao da su snažne tehnološke i ekonomske promene sa kojima se suočava celo savremeno društvo donele i promene u gotovo svim sferama života, a da su ključni odgovori nalaze u oblasti nauke i obrazovanja.

"Srbija je u velikom reformskom zamahu o čemu svedoči intenzivan rad. Nacrt zakona o naučnom fodnu Republike Srbije je završen i tu želimo da produbimo našu saradnju sa SAD. U toku je finalizacija mape puta istraživačke infrastrukurte kao i novog zakona o naučno- istraživačkoj delatnosti", rekao je Šarčević.

Dodao je da se taj zakon radi po uzoru Nacionalnu fondaciju za nauku SAD (NSF).

Prema njegovim rečima, preko navedenih zakonskih dokumenata priprema se potpuno novi model finansiranja nauke.

"Mi imamo sporazum iz 2010. koji je bio još uvek neisikorišćen. Kada se udruže snage kao što je SANU, Univerzitet u Beogradu, Ministarstvo prosvete i dobre pripreme koje smo uradili, dovele su do ovog skupa", naveo je Šarčević. 

Ambasador SAD Kajl Skot podsetio je na velike naučnike srpskog porekla Nikolu Teslu i Mihajla Pupina koji je u Americi razvio i prijateljske odnose sa tadašnjim predsednikom Vudro Vilsonom, podsetivši da je prošlog meseca obeležena i stogodišnjica od podizanja srpske zastave na Beloj kući.

Pozvao je mlade naučnike da sarađuju, prate put Mihajla Pupina i razvijaju mostove saradnje između dve zemlje i naučnih institucija.

Ameriku na skupu predstavlja više od 50 naučnika i istraživača, koje je odabrala NSF i reč je o jedinstvenom događaju za naučnu zajednicu Srbije i zemalja u okruženju.

Akademik Zoran Obradović, generalni rukovodilac konferencije smatra da je tema od izuzetnog značaja za čovečanstvo, za Srbiju, za svaku državu u svetu. Ljudi koji su došli ovde su vodeći istraživači u tome", naglasio je Obradović. 

"Srbija je još 2010. godine potpisala međudržavni Sporazum o naučnoj i tehnološkoj saradnji sa SAD, međutim, posle toga nije bilo značajnijih praktičnih koraka. Ova radionica predstavlja prvi veliki iskorak ka mogućoj saradnji naše nauke sa najuticajnijom i najnaprednijom naučnom zajednicom na svetu", kaže Aleksandra Drecun, predsednica udruženja "Intersection", koje već nekoliko godina radi na realizaciji ove saradnje.

Kako je naglasila, planiraju se radionice na temu društvenih nauka i nekih drugih oblasti.

"Nauka o podacima je poslužila kao kišobran da krenemo u ovakve formate. Nakon toga i paralelno sa tim mi želimo da radimo na formiranju nekog instituta ili šireg institucionalnog okvira. To su projekti za 10, 11 i više godina u kojima će naši ljudi ovde moći da sarađuju sa ljudima u inostranstvu", dodala je Drecunova.

Sara Bogosjan, programska direktorka NSF-a ističe da ovakav događaj stavlja Srbiju i Zapadni Balkan u centar pažnje. "Sada se otvaraju mogućnosti za bolju saradnju. Doveli smo stručnjake iz SAD da vide šta Srbija i region imaju da ponude", dodala je Bogosjan.

Američki, srpski i istraživači iz regiona razgovaraju o tome kako da se uspostavi nova saradnja između "Data Science", matematike i nauka koje generišu velike količine podataka i koje zahtevaju napredne metode za njihovu obradu.

Biće reči i o jačanju mehanizama za saradnju između srpskih istraživačkih institucija i NSF, koja predstavlja najprestižniju instituciju ove vrste, kao i mogućnostima za organizovanje zajedničkih naučnih projekata.

Nacionalna fondacija za nauku (NSF) je nezavisna federalna agencija Sjedinjenih Američkih Država za promociju naučnog napretka. 

Ona podržava osnovna naučna istraživanja sa godišnjim budžetom od 7,5 milijardi dolara (za 2016. godinu).

Organizatori ovog naučnog skupa su Matematički institut SANU, Arheološki institut i Centar za nauku i inovacije Intersection uz podršku Ministarstva prosvete.