Oko hiljadu ljudi godišnje pokuša samoubistvo, skoro svaki treći je maloletan

Ove nedelje potresla nas je vest o smrti tinejdžera u Novom Sadu koji se obesio. Statistika pokazuje da godišnje oko hiljadu ljudi digne ruku na sebe, skoro svaki treći je maloletno lice. Mnogo je više pokušaja samoubista nego što beleži statistika, jer obično porodica o tome ne govori. Ako ne dobiju pravu pomoć, upozoravaju stručnjaci, oni koji su jednom pokušali da se ubiju, to će učiniti ponovo.

Neretko posle tragedije saznamo da je dete u poslednje vreme bilo povučeno, depresivno, tužno. O tome često svedoče i poruke ostavljene na društvenim mrežama, koje stručnjaci tumače kao apel za pomoć.

"Sve to što nije bilo uobičajeno do tog nekog perioda za mladog čoveka, a sada jeste aktuelno, jeste znak trpljenja, verovatno depresije i postoji rizik za pokušaj samoubistva. Kad neka kap prepuni već punu čašu patnje, onda onda se on impulsivno opredeli da napravi to kao impoulsivan akt", objašnjava Vojislav Ćurčić, specijalista neuropsihijatar i psihoanalitičar.

Dodaje da je znak upozorenja da se nešto ozbiljno dešava kada promene postanu upadljive u odnosu na ono što je bilo uobičajeno za adolescente.

Ta kap može da bude konflikt u porodici, svađa sa vršnjacima, ljubavni problemi... Roditelji često ne prepoznaju upozoravajuće znake. Osamljivanje deteta, izostajanje sa nastave, sate provedene za računarom, obično tumače kao normalno tinejdžersko ponašanje.

"Ono što primećujem kao roditelj i među roditeljima vršnjaka moje dece je da su roditelji prezauzeti. Roditelj dosta vremena potroši na nabavku novca, materijalnih sredstava na uštrb toga da bude sa svojom decom. Onda ima sve manje i manje tog kontakta roditelj-dete, koji je ranije bio intenzivniji jer je roditelj više vremena provodio sa svojom decom", smatra psiholog Vesna Nenadić iz udruženja "Roditelj".

Potrebni meseci za pomoć 

Vojislav Čurčić napominje da su i on, ali i njegove kolege, radili sa dosta mladih ljudi koji imaju probleme, pate, pokušavaju samoubistvo.

"Oni su tada obično spremni na saradnju jer trpe, pate i potrebna im je pomoć da nekako izađu iz te patnje i nađu neka rešenja za svoje trpljenje", ukazuje Čurčić.

Nekada su potrebni meseci da se nađe rešenje ali leka ima. Opasnost vreba i sa interneta. Bilo je slučajeva opasnih igrica, gde su deca od nepoznatih osoba, dobijala zadatak da naude sebi.

"Mi smo nekad bili tinejdžeri i znamo da ono što hoćemo da sakrijemo možemo da sakrijemo od svojih roditelja. To se nije promenilo ni sa današnjom decom. Kao roditelj pokušavam, negde se informišem i sama, ne špijunirajući decu, nego da vidim koji su to sadržaji, koji su to blogeri koji su sad aktuelni, koje su to igrice koje moje dete igra. Pitam ih, razgovaram. Nekad kažu, nekad ne kažu", dodaje Vesna Nenadić.

Pretnju samoubistvom, makar zvučala kao šala, upozoravaju stručnjaci, ne treba olako shvatiti. Trećina mladih koja jednom digne ruku na sebe, to pokuša ponovo. Kad ne dobiju pomoć, smrt vide kao jedino rešenje problema.

broj komentara 5 pošalji komentar
(subota, 25. avg 2018, 12:01)
anonymous [neregistrovani]

@@ Sa mladima...

Nicije i nikakve konstatacije stvarnosti,ili kako vi kazete kuknjava nece kod nikoga izazvati ili povecati depresivnost kao sto ni vase optimisticno i pomalo demagosko gledanje na zivot nece nikome pomoci da se iste oslobodi.
Realni problemi u zivotu pojedinaca uzrokuju samoubilacke i ubilacke nakane, a ne necija kuknjava.
Zivotne probleme treba sagledati, istini treba gledati u oci bez obzira kakva je, a ne izbjegavati je i probleme treba rjesavati bilo da ih pojedinci koji ih imaju sami rjesavaju ili uz pomoc drugih - drustva i njihovim rjesavanjem nestace i njihove tragicne posljedice.Dobro je biti optimista to je sasvim sigurno, ali za optimizam treba neka osnova bez koje optimizam postaje sanjarija - iluzija.
Siroka je to tema i strucnjaci koji se time bave predvidjaju nazalost da ce u vrlo bliskoj buducnosti depresija kao bolest izbiti na prvo mjesto u svijetu.

(subota, 25. avg 2018, 10:51)
anonymous [neregistrovani]

@Sa mladima nekada nije bilo tako, a ni sa odraslima,

Мислим да управо овакви ставови доприносе повећању депресије и оваквим појавама, нарочито код младих. Да, сви знамо да је данас тешка ситуација, економска. Сви знамо и осећамо да се тешко живи - али да ли је то разлог да кукамо и кукамо до бесвести о томе? Да све гледамо негативно, да не видимо лепе ствари? Ко се запита "које лепе ствари", тај има проблем. Многе лепе ствари, од животних, од породице, пријатеља, на послу - увек се може наћи нешто. Депресија је проблем ума. Када сте окружени добрим друштвом, нестаје. А када смо обасути људима који стално нешто кукају, који говоре како ће у будућности бити све горе и горе, који вас демотивишу да радите у животу, када смо окружени негативним вестима, убиствима, криминалом и стварима које нити су количински толике, нити заслужују нити им је разлог да буду ударне - онда се ствара изузетно лоша слика у друштву која се преноси као талас кроз све. Зато доста кукњаве. Тако ћемо бар мало помоћи људима у депресији, а и они би требало да размисле сами - што неко рече, "Ваш живот није само ваш". Мислите о људима око себе којима је стало до вас, а увек их има и увек ће се неко наћи. Како се тек онда они осећају након оваквих ствари? Морамо као друштво и то посебно медији, да се позабавимо овим огромним проблемом.

(subota, 25. avg 2018, 10:42)
anonymous [neregistrovani]

E boze

Kakvo nam je drustvo uopste?

(subota, 25. avg 2018, 09:27)
anonymous [neregistrovani]

Sa mladima nekada nije bilo tako, a ni sa odraslima,

nekada kad je zivot bio normalniji, blizi covjekovoj prirodi tj. humaniji.
Nazalost sve je postavljeno da u buducnosti bude samo gore.

(subota, 25. avg 2018, 09:23)
anonymous [neregistrovani]

Istina

Avgust je najgori mesec sa nerazumna ponasanja ljudi bilo ubistva bilo samoubistva.