Drva koja život znače

Kroz teške šumske puteve Predrag Čakarević probija se decenijama kroz život. Tokom letnjeg raspusta zajedno sa ocem odlazi i desetogodišnji Kristijan, koji kaže da se u šumi snalazi kao vuk.

"Nije mi teško, volim da idem sa tatom", kaže Kristijan.

Predrag je drvoseča od dvanaeste godine. Tada je radio sa konjem, a dečačke ruke spretno su baratale testerom teškom dvadesetak kilograma.

"Pa ostao bez oca sa dve i po godine, majka se preudala, ostavila mene i sestru. Sestra mi se posle razbolela, dobila rak kostiju. I onda lečenje, muka ni od čega drugog pare nisu mogle da se zarade, sem na ovaj način da nju prelečim, babu da gledam i dedu da sa‘ranim. To ti je. Drugi način nisam imao i posle sam ostao, te nastavio da radim, i eto", priča Predrag.

Od malena je navikao da se snalazi u životu. Dok mnogi bogataši prokockaju novac iz zabave, on je odlučio da rizikuje zbog života. Zagazio je u dugove da bi izgradio lepu kuću za devetoro dece, polako je oprema, ali je za njega najbitnije da deca imaju pristojan dom u Mirosaljcima.

"Najbitnije je da su zdravi i pravi, sve drugo ništa nije toliko bitno, sve se drugo zaradi. Imam nameru da sadim maline, da stignem decu da zaposlim i decu polako da rade maline i krompire i jabuke, da sadim da i njih zaposlim lakši posao, da ne idu baš u šumu. I bitno je samo raditi, od rada nešta bude, a od kukanja nema ništa", ističe Predrag.

Socijalna pomoć od osamnaest hiljada dinara nije dovoljna za život, pa su drva i ćumurana izvori prihoda za brojnu porodicu.