Drva koja život znače

Drvoseče leto koriste da pripreme drva za predstojeću grejnu sezonu. Mnogo je onih kojima je to jedini izvor prihoda. Predrag Čakarević je tako izgradio lepu kuću za sebe, ženu i devetoro dece u Mirosaljcima. Kaže da je najvažnije raditi, a da od kukanja nema ništa.

Kroz teške šumske puteve Predrag Čakarević probija se decenijama kroz život. Tokom letnjeg raspusta zajedno sa ocem odlazi i desetogodišnji Kristijan, koji kaže da se u šumi snalazi kao vuk.

"Nije mi teško, volim da idem sa tatom", kaže Kristijan.

Predrag je drvoseča od dvanaeste godine. Tada je radio sa konjem, a dečačke ruke spretno su baratale testerom teškom dvadesetak kilograma.

"Pa ostao bez oca sa dve i po godine, majka se preudala, ostavila mene i sestru. Sestra mi se posle razbolela, dobila rak kostiju. I onda lečenje, muka ni od čega drugog pare nisu mogle da se zarade, sem na ovaj način da nju prelečim, babu da gledam i dedu da sa‘ranim. To ti je. Drugi način nisam imao i posle sam ostao, te nastavio da radim, i eto", priča Predrag.

Od malena je navikao da se snalazi u životu. Dok mnogi bogataši prokockaju novac iz zabave, on je odlučio da rizikuje zbog života. Zagazio je u dugove da bi izgradio lepu kuću za devetoro dece, polako je oprema, ali je za njega najbitnije da deca imaju pristojan dom u Mirosaljcima.

"Najbitnije je da su zdravi i pravi, sve drugo ništa nije toliko bitno, sve se drugo zaradi. Imam nameru da sadim maline, da stignem decu da zaposlim i decu polako da rade maline i krompire i jabuke, da sadim da i njih zaposlim lakši posao, da ne idu baš u šumu. I bitno je samo raditi, od rada nešta bude, a od kukanja nema ništa", ističe Predrag.

Socijalna pomoć od osamnaest hiljada dinara nije dovoljna za život, pa su drva i ćumurana izvori prihoda za brojnu porodicu.

broj komentara 0 pošalji komentar