Kuburović: Tužioce će birati isključivo Visoki savet tužilaštva

Narodna skupština će biti nadležna samo za izbor Vrhovnog javnog tužioca (sadašnjeg Republičkog javnog tužioca), rekla je Nela Kuburović navodeći rešenja iz Nacrta ustavnih amandmana.

Ministarka pravde Nela Kuburović u intervjuu za Tanjug govori o konačnim rešenjima za Nacrt ustavnih amandmana koji će u septembru biti predati Vladi Srbije i prvi put nakon što je svoje mišljenje dala Venecijanska komisija ukazuje na koji će način Nacrt biti usklađen sa preporukama tog tela Saveta Evrope. Ministarka pojašnjava i komplikovanu proceduru potrebnu za izmenu najvišeg pravnog akta u državi.

Navodi da će sve javne tužioce u Srbiji ubuduće birati isključivo Visoki savet tužilaca (VST), a uzimajući u obzir prvi predlog Ministarstva pravde iz januara ove godine i preporuke Venecijanske komisije.

Napominje da će Narodna skupština biti nadležna samo za izbor Vrhovnog javnog tužioca (sadašnjeg Republičkog javnog tužioca - RJT), i podseća da je prvim Nacrtom ustavnih amandmana iz januara ove godine Ministarstvo pravde predložilo upravo pomenuto rešenje - da sve javne tužioce, izuzev RJT, bira VST.

"Međutim, na zahtev dela struke i mišljenja RJT da bi izbor javnih tužilaca trebalo ostaviti Skupštini, Ministarstvo pravde je bilo izmenilo prvobitni Nacrt koji je tako u aprilu bio poslat Venecijanskoj komisiji", navela je Kuburović.

Imajući u vidu preporuke Venecijanske komisije i potrebu za jačanjem nezavisnosti i samostalnosti tužilaštva, Kuburović kaže da će postupak izbora javnih tužilaca biti vraćen na prvi predlog Ministarstva pravde - i biće u isključivoj nadležnosti Visokog saveta tužilaca.

Kada je reč o izboru pet nesudijskih članova Visokog saveta sudstva (VSS) i VST, u skladu sa preporukom Venecijanske komisije, ustavnim amandmanima će biti predloženo da se biraju samo kvalifikovanom većinom od tri petine svih narodnih poslanika u Skupštini Srbije.

Ukoliko na taj način ne budu izabrani svi članovi VSS i VST onda će Komisija od pet članova biti nadležna da bira buduće članove iz reda pravnika, ukazala je Kuburovićeva i naglasila da se iz Nacrta briše kvalifikovana većina od pet devetina svih poslanika, u skladu sa primedbom Venecijanske komisije.

O raspuštanju VSS i VST 

Kada je u pitanju predlog Ministarstva da se VSS i VST raspuštaju ako ne donesu određene odluke u roku od 30 dana, ministarka je ukazala će taj amandman biti usklađen sa mišljenjem Venecijanske komisije tako što će biti taksativno navedene situacije u kojima odluka mora da se donese u datom roku, odnosno kada dolazi do raspuštanja tih tela.

Venecijanska komisija, kako je dodala, nije bila izričita da treba da se briše odredba koja se tiče raspušanja VSS i VST, već da treba da se precizira ako VSS ostane u sastavu kakav je predložen Nacrtom (pet sudija - pet istaknutih pravnika).

"Naša prva zamisao je bila da to bude definisano Zakonom o VSS i Zakonom o VST, ali Venecijanska komisija smatra da se na taj način ne garantuje dovoljno nezavisnosti tih tela, tako da ćemo te odredbe propisati Ustavom i taksativno navesti sve situacije u kojima treba da se ispoštuje rok. U slučaju da članovi jednog i drugog tela ne donesu odgovarajuću odluku u datom roku - savet može da se raspusti", naglasila je Kuburović.

Najavila je da će u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije biti precizirani i razlozi za razrešenje javnih tužilaca i sudija, koji se tiču disciplinskog postupka i nesavesnog vršenja sudijske, odnosno tužilačke funkcije, pored već navedenih razloga.

Prema njenim rečima, važeći Ustav gotovo i da ne govori o kriterijumima i razlozima za razrešenje već je to ostavio zakonima da regulišu, a Ministarstvo pravde smatra da to pitanje treba da se definiše Ustavom.

"Neujednačena sudska praksa jedan od većih problema"

Ministarka je takođe ukazala da je neujednačena sudska praksa jedan od većih problema u pravosuđu koji Srbija godinama pokušava da reši, te da treba da i to pitanje treba da se reguliše Ustavom, kao izuzetno važno, posebno za građane Srbije.

Ukazala je da je u prethodnom periodu Vrhovni kasacioni sud dao značajan doprinos ujednačavanju sudske prakse, ali da se radi i na normativnom regulisanju i ujednačavanju postupanja sudova da bi, kako je istakla "imali iste odluke u istim pravnim situacijama i samim tim garantovi i predvidljivost sudskih odluka i jaču zaštitu pred sudskim organima".

"U mišljenju Venecijanske komisije je navedeno na koji način treba da se otklone nedumice i nejasnoće i svakako će to biti regulisano Ustavom. Amandmanima će biti propisana i nadležnost VKS, koji treba da ima ulogu u procesu ujednačavanja sudske prakse odnosno jedinstvene primene prava", precizirala je Kuburović.

"Jačanje nezavisnosti sudske vlasti"

U finalnim rešenjima ustavnih amandmana po savetu Venecijanske komisije će biti regulisano i pitanje odnosa tri grane vlasti u pravcu jačanja nezavisnosti sudske vlasti, iako se Ministarstvo pravde do sada nije bavilo tim pitanjem jer to nije bilo u nadležnosti.

"Smatramo da treba usvojiti i tu preporuku Venecijanske komisije, pa će biti predložena i izmena te odredbe u Ustavu na način na koji je preporučila Venecijanska komisija u pravcu jačanja nezavisnosti sudske vlasti", naglasila je Kuburović.

Istakla je da će i tokom avgusta Ministarstvo pravde raditi na usklađivanju Nacrta ustavnih amandmana sa mišljenjem Venecijanske komisije i veruje da će ga početkom septembra uputiti Vladi koja treba da ga usvoji i uputi predlog za izmenu Ustava Narodnoj skuštini.

"Ministarstvo pravde će u potpunosti ispoštovati sve preporuke Venecijanske komisije i implementirati ih u ustavne amandmane kako se i obavezalo u toku javne prasprave, kao što se obavezala i predsednica vlade tokom posete eksperata Venecijanske komisije u maju", napomenula je Kuburovićeva.

"Vrlo komplikovana procedura za izmenu važećeg Ustava"

Prema njenim rečima, Srbija će se sada prvi put suočiti sa procedurom za izmenu važećeg Ustava, koji nije menjan od njegovog donošenja 2006. godine.

"Procedura je vrlo komplikovana, s obzirom da Vlada, kao ovlašćeni predlagač, treba Narodnoj skupštini da uputi predlog za izmenu Ustava u određenoj oblasti o kome Narodna skupština mora da se izjasni. Taj predlog mora da bude usvojen dvotrećinskom većinom svih poslanika", naglasila je ministarka.

Prema važećoj proceduri, ukoliko predlog za izmenu Ustava ne bude prihvaćen, u narednih godinu dana ne može ponovo da se pokreće inicijativa za izmene Ustava u toj oblasti.

"Ako Narodna skupština prihvati predlog za izmenu Ustava moći će da se govori o konkretnim ustavnim amandmanima. Tek tada Narodna skupština kreće u raspravu o predlogu", navela je Kuburovićeva.

Kaže i da je Odbor za ustavna pitanja Skupštine nadležan da sprovodi postupak za izmenu Ustava ispred Parlamenta, te očekuje da će tokom jeseni u Skupštini biti organizovane javne debate i javna slušanja jer, kako je istakla, Ustav mora da se usvoji dvotrećinskom većinom.

"To znači da mora da postoji širi politički konsenzus, koji podrazumeva i društveni konsenzus, jer ukoliko Narodna skupština bude usvojila izmene one će morati da idu i na potvrdu građana na referendumu", navela je Kuburović.

Napomenula je da nakon što Vlada usvoji predlog budućih amandmana - oni ne moraju da budu konačni, jer upravo javna rasprava pred Narodnom skupštinom omogućava da i ono što Vlada uputi kao predlog bude tokom javne rasprave izmenjeno.

Ministarka podseća da je za izmenu Ustava potrebna dvotrećinska većina svih poslanika, što, objašnjava, znači da treba postići koncenzus i sa opozicionim stranakama ukoliko bude prihvaćeno da se ustav izmeni.

broj komentara 0 pošalji komentar