Migranti upoznaju Vranje – uče istoriju i sećaju se rodnih krajeva

U Prihvatnim centrima u Pčinjskom okrugu ima oko 70 dece i mladih migranata, uglavnom iz Avganistana, Iraka i Irana. Vreme provode najviše u centrima, a letnje dane koriste i za upoznavanje Vranja i njegove istorije. Organizatori izleta su Centar za integracije mladih i Save the children.

Svakodnevnim, a već ustaljenim aktivnostima u Prihvatnim centrima, dodali su i nove, kažu mnogo zanimljivije. Obilaze znamenitosti Vranja, upoznaju istoriju i kulturu grada, legende.

"Ovo je most nesrećne ljubavi, Beli most. Svedoči o ljubavi Vranjanke i Turčina", kaže Ebad Hajdari iz Avganistana.

Avganistanka Sonja Hajdari ističe da do sada nisu videli lepote Vranja, jer su stalno u kampu.

"Tokom ovih izleta razumemo bolje istoriju grada, legende", dodaje Sonja.

Većina migranata je više meseci u Prihvatnim centrima koji su od gradova udaljeni po nekoliko kilometara. Uglavnom izlaze do obližnjih marketa, ponekad i do centra, ali samo uz posebne dozvole.

"Ovde sam već dve godine sa porodicom. Vranje je jako zanimljivo mesto koje dosta podseća na neka mesta u Avganistanu i Iranu. Ima i dosta zelenila, parkova i to mi se dopada", rekao je Somaje Abdulah.

Marija Hajdari je zadovoljna jer ih u Vranju, kaže, ne doživljavaju kao strance.

"Uvek kada idemo u centar svi su veoma ljubazni, smeše se, dele nam komplimente, posebno meni. Govore mi stalno da sam mnogo lepa", priča Marija.

Vranje i Vranjsku banju posećuju i migranti smešteni u Bujanovcu i Preševu.

"Na putu do Vranjske banje videli smo romsku svadbu koja nam je privukla pažnju, jer njihova odeća dosta podseća na indijsku, ali i na našu", kaže Šurangiz Abdulai iz Avganistana.

Dok šetaju gradom fotografišu se, žele da zabeleže sve što vide, da ostave trag i podsete se na mesto u kome su boravili. Od fotografija će napraviti izložbu koju planiraju da prikažu septembra u Prihvatnom centru u Vranju.

broj komentara 1 pošalji komentar
(utorak, 14. avg 2018, 07:23)
Lara [neregistrovani]

Jadni ljudi

Jadni ljudi, drze ih izolovane i zakljucane, moraju specijalnu dozvolu da uzmu da izadju napolje. Pa nisu kriminalci.
Iskreno, toliko mi je tuzno da se prvi put setaju po centru i upoznaju grad dve godine po dolasku.
Nasa zemlja ni Komesarijat za izbeglice pojma nemaju sta ce sa ovim ljudima. Zasto li im casove jezika barem ne organizuju?
Siroti ljudi.