Otežano glasanje osoba sa invaliditetom

U analizi se navodi i da su nepristupačnost informacijama o izborima takođe problem za osobe sa invaliditetom i da slepi, slabovidi i gluvi nemaju mogućnost da se u medijima obaveste informacijama.

Kao najčešći razlozi nepristupačnosti biračkim mestima navode se brojne i visoke stepenice, pragovi i preuska vrata, ali se ukazuje da trećina biračkih mesta mogu biti pristupačnija uz manje intervencije.

Saradnica Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije, koji je sproveo istraživanje, Sofija Mandić navodi da zabrinjava što su javne ustanove u kojima se glasa – škole, vrtići, mesne zajednice, opštinski objekti, većinom nepristupačni za osobe sa invaliditetom, ali i za starije sugrađane i osobe sa teškoćama u kretanju.

Ukazala je na potrebu da gradske i opštinske uprave imaju podatke o pristupačnosti objekata i da ih uzmu u obzir pri predlaganju biračkih mesta.

"Preporuka je da se biračka mesta odrede u prizemlju i da se sprovedu manje intervencije u vidu uklanjanja pragova i postavljanja rampa", rekla je Mandićeva na konferenciji za medije na kojoj su predstavljeni rezulati projekta koji je sproveden od avgusta 2017. do jula 2018. godine.

Ističe da istraživanje ukazuje i na nemogućnost osoba sa invaliditetom da se u medijima obaveste o izborima.

"U kampanji za poslednje gradske izbore, nijedna informativna emisija nije u celosti titlovana ili prevedena na znakovni jezik, dok je samo jedna od ukupno 25 izbornih lista titlovala video spotove, izjave za medije, razgovore sa biračima", navela je Mandićeva.

Dodaje da su se u štampanim medijima pojavila samo dva teksta o izbornim pravima osoba sa invaliditetom.

Ukazuje da je nepristupačnost posledica finansijskih i tehničkih okolnosti i na neophodnost da se izbornim aktima preciznije uredi glasanje van biračkog mesta, kao i da osobe sa invaliditetom dobiju potrebne informacije o izbornom procesu.

Predstavnik Gradske izborne komisije (GIK) Zoran Lukić rekao je da su na poslednjim lokalnim izborima u prestonici implementirana neka od rešenja RIK-a sa ciljem da osobe sa invaliditetom svoje biračko pravo ostvare na biračkom mestu umesto od kuće, iako zakon to dozvoljava.

"Najveći uspeh postignut je na oglednom biračkom mestu gde je omogućena ne samo pristupačnost biralištu već i da glasaju osobe sa oštećenim sluhom. Ovog puta nismo uspeli da omogućimo slepima i slabovidima da lično glasaju pomoću šablona, a nadamo se da će to biti moguće na sledećim izborima", rekao je Lukić.

"Osobe sa invaliditetom jedna od najugroženijih društvenih grupa" 

Tatjana Prijić iz Kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti rekla je da su osobe sa invaliditetom jedna od najugroženijih društvenih grupa iako je, kaže, unapređen zakonski okvir i povećana vidljivost njihovih problema.

"Najviše pritužbi za diskriminaciju u 2017.godini podneto je upravo zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta i to u oblastima pružanja javnih usluga i na nemogućnost pristupa određenim objektima ili prostorima. Pristupačnost je veoma važan segment bez kojeg je nemoguće ostvariti bilo koje pravo", istakla je Prijićeva.

Govoreći o informacionoj pristupačnosti, navodi da je poverenik preporučio medijima da preduzmu niz aktivnosti i mera kako bi za osobe sa invaliditetom obezbedili pristupačnost informacijama, kao i da je nosiocima javne vlasti ukazao na potrebu izrade Strategije za unapređenje položaja OSI u Srbiji i usvajanje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći za osobe sa invaliditetom.

Projekat "Ravnopravno: OSI u političkom životu" započet u avgustu prošle godine realizovali su Centar za samostalni život OSI Srbije uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, GIK-a i Kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti sa ciljem jačanja političkog učešća osoba sa invaliditetom kroz unapređenje ostvarivanja građanskih i političkih prava.

Istraživanje je sprovedeno u beogradskim opštinama – Vračar, Savski venac i Novi Beograd, kao i u Kragujevcu i Somboru.

Prema popisu iz 2011.godine u Srbiji, kako je navedeno, živi blizu 600.000 osoba sa invaliditetom od čega je 145.000 gluvih i nagluvih.