Žene u Hajdučici bore se da ožive selo

U Hajdučici nema hajduka, ali ima boraca. Ovu titulu nose žene. Ne želeći da im se život svede isključivo na kućne poslove, pre deceniju petnaestak njih osnovalo je udruženje koje pokreće mnoge akcije u ovom južnobantskom selu.

"To su uglavnom penzionerke, a ima i onih što idu u nadnicama, pre je bio i taj ‘Planteks‘ gde su žene šile, sada to ne postoji više od 10 godina, tako da su neke i kući kao domaćice", kaže Mariška Spasovski, predsednica udruženja "Oko" iz Hajdučice.

Kao dobre domaćice na zajedničkom imanju gaje šljive od kojih prave razne proizvode.

"Meni šljiva prvo znači što možeš pekmez, ali najviše mi znači što možemo lepu rakiju da ispečemo kući, onda probamo jednom, pa me muž zove probaj drugi put i treći put više ne mogu i od pekmeza imam onu žgaravicu a od šljive nemam, znači šljiva je za lek", priča Ana Hrtka.

Osim toga, ono što ih okuplja jeste ljubav prema veženju i ručnim radovima.

Da bi napravile jednu kuvaricu, žene u udruženju kažu da im je potrebno oko nedelju dana, a da bi je prodale, odnosno unovčile svoj ručni rad potrebno im je mnogo više vremena

Sakupljanje ručnih radova odavno nije običaj u Hajdučici. Danas važe novi običaji – iz godine u godinu opada broj stanovnika u ovom selu. Statistika kaže u poslednja tri popisa. Sada u selu živi 1.150 ljudi 13 različitih nacionalnosti. Najviše Slovaka.

"Mladi odlaze za poslom u Slovačku. Ja sam radila 35 godina u tekstilnoj firmi i stekla sam i penziju, a sad mladi nemaju gde da zarade dinar, odlaze iz sela i to cele porodice sa decom, tako da ostajemo mi – penzioneri samo", ukazuje Karolina Černak.

A selo, tvrde, ima potencijala. Tu je etno-kuća, dvorac Dunđerskih, park pod zaštitom države, pravoslavni manastir i evangelistička crkva. Dovoljno znamenitosti koje bi mogle da privuku ljubitelje seoskog turizma, a zadrže mlade.

Ali, da bi se ovo selo pozicioniralo na turističkoj mapi, osim podrške žena, kažu, potrebna je i pomoć države. Jer samo tako Hajdučica može da opravda svoj naziv.