VSS traži stručnu radnu grupu za konačni tekst amandmana

Najviši sudski organ u saopštenju navodi da bi pre upućivanja konačnog teksta u Nacrta amandmana u proceduru za usvajanje u Narodnoj skupštini, trebalo da se sprovedu i stručne konsultacije.

Nakon detaljne analize Nacrta amandmana, mišljenja Venecijanske komisije i evrospkih sudijskih organizacija o njemu, Visoki savet sudstva je doneo preporuke, kako navodi, u cilju obezbeđivanja veće zaštite sudske nezavisnosti, dosledne primena principa podele vlasti, uz njegovo uključenje u izradu konačnog teksta Nacrta.

Visoki savet sudstva predlaže da se ustavnim amandmanima uredi pitanje odnosa tri grane vlasti (sudske, zakonodavne i izvršne) tako da "sistem kontrole i ravnoteže iz važećeg Ustava postoji između zakonodavne i izvršne vlasti".

Smatra da Ustavom treba da se odredi sadržina sudske vlasti koja pripada sudovima kao nosiocima sudske vlasti, kao i da se izostavi ustavna formulacija iz Nacrta amandmana "da u suđenju mogu da učestvuju i sudijski pomoćnici, u skladu sa zakonom".

Ovo telo se zalaže da se zadrži neparan broj od 11 članova u njegovom sastavu, a ne da ih bude 10, kako je predloženo Nacrtom amandmana.

Takođe, preporučuje da u sastavu Visokog saveta sudstva većinu članova čine sudije, da predsednik Vrhovnog suda Srbije bude član VSS-a po dužnosti, a da predsednik Visokog saveta sudstva bude biran iz reda sudija.

VSS smatra i da treba da se propišu odgovarajući kriterijumi za člana Visokog saveta sudstva, kao i način izbora onih članova koje ne biraju sudije, tako da, kako navodi, bude izbegnuta mogućnost da ti članovi budu "povezana grupa istomišljenika pod uticajem vladajuće većine".

Ova preporuka se odnosi na izbor istaknutih pravnika u Narodnoj skupštini.

Najviši sudski organ misli da pisci amandmana treba da odustanu od predloženog rešenja koje se odnosi na "raspuštanje" VSS-a u slučaju da ne odluči o zakonom određenim pitanjima iz svoje nadležnosti, u roku od 30 dana od dana kada je o tome prvi put odlučivao.

Kada su u pitanju njegove nadležnosti, Visoki savet sudstva smatra da one treba da budu regulisane, kako kaže, na način da zakonodavc može da ih proširi i po vrsti i po broju zaduženja ili ovlašćenja, kako to omogućuje važeći Ustav i uređuje Zakon o Visokom savetu sudstva.

VSS predlaže i da se Ustavom propiše da Vrhovni sud Srbije, kroz svoje odluke obezbeđuje jedinstvenu primenu zakona od strane sudova.

Takođe se zalaže za garancije materijalne nezavisnosti sudova (sudski budžet) i sudija (plate, penzije), slobodu izražavanja i udruživanja sudija.

Visoki savet sudstva smatra da bi Nacrtom propisana "institucija za obuku u pravosuđu" trebalo da se sistemski i detaljno uredi zakonom, tako da bude nezavisna državna institucija dostupna, pod zakonom određenim uslovima, svima bez diskriminacije, uz tranzicione odredbe koje se tiču sadašnjih sudijskih pomoćnika.

Takođe predlaže da se propišu razlozi za razrešenje sudija koji će isključiti svaki, kako navodi, neodređeni pojam i(li) neodgovarajući automatizam, kao i da se iz važećeg ustava zadrži garancija nepremestivosti sudija, kao i definicija VSS-a po kojoj je to telo "nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija".