Šta je potrebno za opstanak zanatlija

U Porodici Savić grnčarstvom se bave tri generacije. Pre nekoliko decenija ovaj zanat je u užičkom selu Zlakusa bio gotovo ugašen, ali je, zahvaljujući međunarodnoj koloniji keramike, ponovo oživeo. Danas se ovi proizvodi mogu naći i u prodavnicama, na vašarima i sajmovima.

"Nije to neki standard, ali može da se živi. Mora ozbiljno da se radi, mora kvalitetno da se radi, jer samo ako imate ozbiljan i kvalitetan proizvod može da se proda i može da se živi", kaže majstor grnčar Goran Savić.

Ponekad je, kažu, kvalitetan proizvod, najteže prodati. Unikatne radove najčešće kupuju stranci.

"Ako izvezete nešto što je kvalitetno i izgleda dobro, teško ćete da ga prodate. Ne znam zašto, ali kod nas se to jako malo i jako teško prodaje. Problem su i cene. Ljudi uglavnom kupuju ono što je jeftinije, ali to nema neku vrednost, već samo upotrebnu vrednost", ističe Jovanka Lazić iz Udruženja Etno Rasina Kruševac.

Da bi se neki proizvod dobro plasirao na tržištu potrebna je, najpre, podrška države.

"Pre svega im je potrebna obuka, adekvatno pakovanje, podrška u dizajnu da bi ono što umeju da naprave neko želeo i da kupi. Zbog toga smo za sve opštine napravili set preporuka, kao upustvo kako da rade sa svojim udruženjima u periodu od pet do tri godina, da bi ih zaista osposobili da prihoduju", rekla je Violeta Jovanović, predsednica Etno mreže.

Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović ukazuje na to da je za godinu dana zaposleno 435 žena.

"Naš cilj je da to bude 1.000, a to su sada žene koje imaju porudžbine, koje imaju posao, koje čak mogu dodatno da se usavršavaju, jer smo uspeli u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje da sve one žene, koje se nalaze na selu, a ne znaju baš sve te zanate, da mogu da se edukuju, da se obrazuju i da nauče da i one same tako zarade novac za jedan pristojan život", kaže Mihajlović.

Ni novac ni saveti, međutim, neće pomoći da zanat opstane. Da bi trajao, potrebno je da se i mlađe generacije zainteresuju za neke od ovih veština.