Šta povezuje Srbiju i rusku carsku porodicu?

Tradicionalne veze Srbije i Rusije, o kojima se često govori u javnosti, istoričari objašnjavaju činjenicama. Carska Rusija je, navodi se, podržavala razvoj moderne srpske države. I ne samo to.

"Rusija je u Prvi svetski rat ušla da zaštiti Srbiju, Nikolaj je rekao da neće ostaviti Srbiju, jer ulaskom u rat Rusija je nestala kao takva", objašnjava istoričar Miroslav Radivojević, istraživač na Filozofskom fakultetu.

Državne veze početkom 20. veka postaju i dinastičke. Najpre 1911. Jelena, ćerka kralja Petra, udajom za kneza Jovana Konstantinoviča Romanova odlazi na ruski dvor. A postojali su i planovi o dolasku ruske carske kćeri na srpski dvor.

"Nikola Pašić pokrenuo je razgovor o udaji jedne od carevih ćerki za prestolonaslednika Aleksandra. I car je primetio na tim susretima poglede Aleksandra ka Tatjani", ukazuje Radivojević.

Neostvarena romantična priča ima svoje utemeljenje u istorijskim činjenicama, kaže novinarka Ljubinka Milinčić, autorka knjige "Poslednji Romanovi – put patnje".

Priznaje da je, pišući knjigu o Romanovima, otkrila mnoge nove podatke o ruskoj carskoj porodici, ali i zašto je javnost bila sklona da poveruje u različite, pa i neproverene navode.

"Kažu da je bilo 50 Anastasija, 32 Marije, ne znam koliko Tatjana i više od 120 Alekseja. To su sve ljudi koji su se predstavljali kao potomci odnosno kao deca cara Nikolaja i narod je verovao, jer nije mogao da prihvati da je cela carska porodica stradala na takav način", objašnjava Milinčićeva.

Porodica koja je Rusijom vladala tri veka tragično je stradala u jednoj noći.

Car Nikolaj Drugi, carica Aleksandra i petoro njihove dece streljani su 17. jula 1918. godine. Gde su sahranjeni, otkriveno je tek devedesetih godina prošlog veka.