Kako stimulisati potrošnju i proizvodnju bio-dizela u Srbiji

U restoranima i domaćinstvima u Srbiji godišnje se potroši oko 150.000 tona različitih vrsta jestivog ulja. Procenjuje se da je trećina te količine otpad od kojeg može da se proizvede bio-dizel. A od toga se sakupi tek nešto više od deset procenata. 

"Mi dnevno trošimo 30 do 40 litara suncokretovog ili palminog ulja i veći deo se trudimo da recikliramo. Svako veče ulje procedimo od ostataka hrane da ne bismo zagadili ceo proces prerade i proizvodnje i to ulje predajemo ovlašćenim firmama, koje od nas naravno otkupljuju", Mladen Ranković, kuvar u "Beloj reci".

U Srbiji ne postoji postrojenje za preradu otpadnog ulja u bio-dizel, i ono se izvozi. 

"Mi trenutno sakupimo 1.000 tona na godišnjem nivou. Nažalost, prinuđeni smo da to ulje izvozimo jer nemamo podsticaj da ga preradimo u Srbiji, da izvršimo tretman sa ciljem dobijanja bio-dizela. Zemlje u koje izvozimo su Austrija, Slovenija, Nemačka, Holandija", kaže Dušan Šušnjar iz Preduzeća za zbrinjavanje otpada "Desanio".

Pored toga što se smanjuje količina otpada koji se reciklira, korišćenje bio-dizela znatno smanjuje zagađenje vazduha.

"Nafta ima u sebi sumpor i samim tim zagađuje prirodu, dok bio-gorivo nema sumpor ni u tragovima i samim tim nema sumpor niti sumpornih jedinjenja, sumpor-dioksida i svega ostalog što ide s njim", kaže dr Stevan Blagojević, direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju.

Prema njegovim rečima, ekološki je to pravi potez, a i finansijski cela Evropa insistira na reciklaži. 

"Standard u EU je da se preko deset posto u potrošnji goriva koristi bio-dizel i to je ono čemu teži Srbija. U periodu koji je pred nama izradićemo novi regulatorni okvir koji će stimulisati potošnju i proizvodnju bio-dizela", kaže Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

U Nemačkoj je, na primer, prošle godine proizvedeno deset miliona tona bio-dizela i postoji subvencija od 78 centi za proizvodnju litra tog goriva. U ukupnoj količini gorova na pumpama je 15 odsto bio-dizela.