Frizer kog poznaju svi migranti u Šidu, salon uvek pun mušterija

Frizer na srpskom, mušterija na engleskom – tako počinje svaki dogovor, jedini koji je razumljiv i za majstora i za mušteriju. Dodatni zahtevi objašnjavaju se rukama, a iz salona se, kažu, ne izlazi bez osmeha.

Željko kaže da migranti pričaju na engleskom, koji on ne govori, ali da razume kada na tom jeziku kažu "mašinica", kao i brojeve od jedan do pet.

Pošto znaju da frizer ne razume engleski, migranti pokažu sliku po kojoj on radi. "Kažu 'okej', onda znam da je dobro. Kažu 'hvala' na srpskom. Kad kažu 'hvala, brate', znam da su baš zadovoljni", priča Panjik.

Za dobru volju, majstor dodaje, jezik nije bitan. Iz zahvalnosti za gostoprimstvo i uredan izgled, mušterije su naučile i srpski. "Lep sam, dobro, hvala", kaže jedan od njih na srpskom.

Amir Monseni iz Irana je tri meseca u prihvatnom centru Principovac.

Dok čeka da nastavi put ka Nemačkoj, u salonu je redovan gost. Kupio je i makaze. "Biću frizer. Učim sad, ovde u Srbiji, od majstora", kaže Monseni.

U salon dolaze i Šiđani

Berbernica je internacionalna od kada su migranti stigli u Šid. I dok ime ne mogu da izgovore, za bricu iz salona "Đurđevak" svi znaju.

Zbog novih mušterija iz Sirije, Irana, Avganistana, retki su Šiđani koji više ne dolaze u salon.

"Oni dolaze mnogo uredniji od nekih koji tu dolaze i higijena je na odličnom nivou. Tako da nema razloga da mi smeta, da se osećam nelagodno", kaže Vladimir Dimitrovski iz Šida.

Željko Panjik priča da migranti nekad pokažu slike majke, sestre, brata, žene, dece.

"Strašno mi je žao što su napustili svoj grad, zato ih rado šišam. Cene su iste kao kod nas, kako za našeg čoveka tako i za njih. Dokle god oni budu bili tu, ja ću biti sa njima", ističe Panjik.

Navikle su se mušterije i da su kod majstora Željka šoljice uvek na stolu. Uz frizuru, obavezna je i kafa.