Rukotvorine koje čuvaju kulturno nasleđe Srbije

Na svili, žoržetu ili plišu, svaka mačvanska pregača krajem 19. veka imala je cvetni element u zlatovezu. Svilenim koncem koji su trgovci donosili iz Turske i Makedonije, ukrašavala se nošnja i devojačka sprema. Najlepša oprema iz mačvanskih škrinja čuva se u šabačkom muzeju a za autentičnost zlatoveza sertifikat ima 11 članica udruženja.

"Bod mora da bude strogo jedan do drugog iste dužine i lepo složeno. Za desetak centimetara treba mi čitav dan da bih ja to uradila, toliko je to složeno", objašnjava Divna Gligorić, dobitnica sertifikata za zlatovez

I na mačvanskim peškirima sve mora da bude kao i pre više od jednog veka – od čipke, punog veza bod za bodom do lančanca. Pojasevi se i danas tkaju preko daščica i paštaša.

"Ja sam počela da radim pre devet godina ovo tkanje, radim pojas muški koji ima 168 niti, provlačenje je brdo broj šest kroz svaki prorez po dve niti. Složeno je tkanje, na početku rada sam sasvim jednostavno tkala, a sada sam usavršila i ovo je nešto što najlepše mogu da otkam", kaže tkalja Milenka Đurić.

Šapčanka Milanka Mićić naglašava da se rukotvorinama oživljava tradicija i nešto što su radile njihove majke i bake.

Kulturno nasleđe šabačkog kraja kroz rukotvorine čuva 25 žena iz Udruženja invalida rada.

"Kroz geografsku oznaku porekla svi ovi proizvodi će imati i međunarodne sertifikate i tako će biti obezbeđen put za strane diplomate, da se u protokolu Vlade Srbije nađu", ističe predsednica Udruženja invalida rada Šapca Mirjana Savković.

Sertifikovanu promociju prvi će imati Tekeriški peškir. Za stogodišnjicu završetka Velikog rata, kao simbol morala srpskog vojnika.