Ivanka Popović: Moramo se držati bolonjskog modela

Rektorka je objasnila da je evropski obrazovni sistem prigrlio Bolonjsku deklaraciju, koja je samo dala smernice, nije administrativno stegla, ili ograničila nacionalne univerzitete.

"Kod nas je bolonjski model sproveden u spartanskim uslovima, bez ikakvih finansijskih mogućnosti. Možda smo Bolonju sproveli suviše administrativno a da nismo suštinski ušli u promenu nastavnih predmeta. To je ono o čemu bih ja volela da Senat razgovara, da otvoreno sagledamo šta smo uradili, kakva je prolaznost, šta možemo da očekujemo od studenata. Da budem jasna, to ne znači snižavanje kriterijuma, ni gledanja kroz prste, već da je neophodno olakšati materiju", objasnila je Ivanka Popović.

Popovićeva je dodala da BU ne može sebe da poredi sa Oksfordom i Kembridžem.

"Ja ću biti spremna sa se poredim sa njima kad budemo mogli na našem univerzitetu da obezbedimo redovan mentorski rad i to nivo 'jedan mentor za pet studenata'. Osim toga, za Oksford i Kembridž se kvalifikuju najbolji i najsposobniji. Mi u ovom trenutku nemamo takvu situaciju u zemlji, pa to poređenje nije primereno", smatra Popović.

Rektorka napominje da na tim prestižnim fakultetima postoji viševekovna tradicija ozbiljnog mentorskog rada i da oni sebi mogu da dopuste luksuz da budu van Bolonje.

"U ovom trenutku, mi nemamo finansije da više pariramo takvom modelu. Povećanjem budžeta za 20, 30, 40 odsto na godišnjem nivou, postigli bi velike rezultate u poboljšanju obrazovnog sistema", kaže Popovićeva.

Novoizabrana rektorka, koja stupa na dužnost u oktobru rekla je za Radio Beograd da je odnos države prema BU "deklarativno odgovarajući".

"Država je jasno rekla da podržava obrazovanje i ja želim da verujem da će se država držati svog obećanja, a ono neće imati rezultat ako se ne odrazi na budžet," rekla je Popovićeva.

Na pitanje kako zamišlja idealan odnos države i univerziteta, rektorka je rekla da uvek mora da postoji sučeljavanje.

"Verujem da je drugačije, da nešto ne bi bilo u redu. Razlike u poimanju sveta i progresa uvek će biti drugačije – univerzitet teži savršenom, a država onom što je moguće. Ono što stvarno može da pomogne je otvorenost kanala saradnje," smatra rektorka BU.

Osim transparentnosti u radu, rektorka u svoje prioritete stavlja i dugoročnu strategiju razvoja BU.

"Tržište rada je ključ dalje budućnosti Srbije. Ako se ono ne bude osnažilo, mi ćemo i dalje imati velike probleme, koje Univerzitet ne može da reši. Sa kapacitetom od 100 hiljada studenata, mi smo rasadnik stručnih kadrova, ali stručnih kadrova koji će imati gde da se zaposle. Pravo na školovanje ne mora da znači da svako treba da studira. Time se gubi i obesmišljava univerzitet," zaključila je za emisiju "Sedmica" Radio Beograda novoizabrana rektorka Beogradskog Univerziteta Ivanka Popović.