Na KiM se za devetnaest godina vratilo manje od pet odsto raseljenih

Održiv povratak zabeležen u samo 1,9 odsto slučajeva, a ostvaren je u ruralnim sredinama, dok je povratak u urbane sredine potpuno onemogućen.

"Povratak na Kosovo i Metohiju nije adekvatno tretiran od strane međunarodne zajednice iako su, bez ikakve sumnje, interno raseljena lica iz naše južne pokrajine najugroženija raseljenička populacija u Evropi", ističe se u saopštenju Kancelarije za KiM.

Procene su da se na Kosovo i Metohiju u u proteklih devetnaest godina vratilo svega oko 4.000 raseljenih, i oni se svakodnevno suočavaju sa nizom problema koji se ne otklanjaju upravo da bi se preostali raseljeni obeshrabrili u nameri da se vrate na svoja imanja.

"Osim sa fizičkim napadima na povratnike, njihovu imovinu i versku i kulturnu baštinu, suočeni smo sa nemogućnošću ostvarivanja prva na povrat privatne imovine i masovnim izdavanjem dozvola za legalizaciju objekata koje uzurpatori podižu na zemljištu raseljenih lica kao jednom od ključnih prepreka održivom povratku", navodi se u saopštenju.

Uprkos lošim rezulatima povratka, i dalje postoji veliki broj interno raseljenih koji žele da se vrate na Kosovo i Metohiju, što potvrđuje i ovogodišnje istraživanje UNHCR-a prema kojem čak 95,7 odsto anketiranih porodica pokazuje zainteresovanost za povratak, a kao nedostajuće uslove raseljeni navode rešavanje stambenih i drugih imovinskih pitanja, bezbednost, slobodu kretanja i zapošljavanje.

"Kancelarija za Kosovo i Metohiju nastaviće da se bori za stvaranje uslova za povratak interno raseljenih lica u južnu pokrajinu, a jedan od važnih koraka u tom smeru biće i realizacija projekta 'Sunčana dolina', kojim će biti osigurani uslovi za održivi povratak oko 300 porodica", dodaje se u saopštenju.