Rizici sezonskih poslova – od pada s trešnje do rana od motorne testere

Jedan od najtežih i najrizičnijih poslova je rad u šumi. Posao drvoseče nosi brojne opasnosti, ali i ta se kora hleba mora zaraditi.

"Pa što se tiče čuvanja – Bog nas čuva. Koristimo zaštitne cipele, zaštitno odelo, šlemove po potrebi, kad je baš opasno. Najveće povrede se dešavaju sa motornom testerom – posekotine, trenutak nepažnje i iskoči testera", navodi drvoseča Veljko Milosavljević.

Ako se dobro ne proceni kuda pada drvo, posledice su obično kobne. I pad sa trešnje može biti opasan, kažu u čačanskoj hitnoj pomoći. Ove sezone beleže tri takva slučaja.

"Uglavnom su to povrede koštano-zglobnog sistema, ali mogu biti i opasnije povrede, kao što su, na primer, povreda jetre, slezine ili pak može doći i do blagog nagnječenja mozga", navodi dr Ana Cvetić, načelnica Hitne pomoći u Čačku.

Neopreznost u rukovanju poljoprivrednim mašinama takođe je faktor rizika u poljskim radovima. Mnogi pokušavaju da saniraju kvar ili zastoj bez odgovarajuće opreme, a često i ne zaustavljajući rad mašine.

"Često se desi da rukavi ili deo dugačkog mantila zahvati neki rotirajući deo iz mašine, pa može da se desi da nastane katastrofa", navodi Zoran Matijević, agronom u kompaniji "Matijević agrar" iz Zrenjanina.

Iako su mnogi poljoprivrednici postali oprezniji u radu sa mašinama, na vreme ne mogu da utiču – rad u polju mora da se završi u sezoni, pa i kada su ekstremne vrućine.

"Obično dolazi do moždanih udara, više se sa time susrećemo, nego sa povredama. Infarkti, to je nešto češće, u odnosu na povrede na radu koje mi pratimo", navodi dr Miljana Trajković Momić iz Službe hitne pomoći u Vršcu.

Tome doprinosi i obično niska cena za uloženi trud, kažu poljoprivrednici, ali ni na to ne mogu da utiču. Zaštitna oprema, saveti lekara i stručnjaka i lični oprez svakako će umanjiti rizike, jer ipak je život najdragoceniji.