Borba mladih za zaštitu prirode

U ulozi reportera učenici su pokazali dobre primere iz svojih gradova, kao što su uređene zelene površine i reciklažna ostrva i ukazali na crne tačke. 

"Najveći problemi su zagađenost vode, vazduha, znamo da je sve više deponija, smeća gde god krenemo", objašnjava učenica iz Prokuplja Ivana Janković. 

Učenik iz Jagodine Veljko Milanović kaže da je zagađenost vazduha velika, a da je mala svest građana o tome šta treba da radimo za našu životnu sredinu.

"Što se tiče kesa u prodavnici, može svako da ih ne uzima, da ne zagađujemo, da ne bacaju opuške", smatra učenica iz Zaječara Dušica Polić. 

Najefikasniji način borbe za čistiji vazduh, ali i protiv klimatskih promena je pošumljavanje. Nacionalni park Kopaonik prostire se na 12.000 hektara, a na vrhu Kopaonika nekada su bili pašnjaci. 

"Svake godine slične akcije se održavaju, dolaze učenici i sve ih je više, 20.000 sadnica svake godine pošumljavamo", kaže čuvar prirode Nenad Rašković. 

Svoj doprinos dali su i učenici koji su zasadili sadnice smrče.

"Ovde smo došli da probamo da povećamo ekološku svest mladih i da pokušamo da očuvamo našu životnu sredinu da bude što čistija", napominje učenik iz Surdulice Danilo Đorđević.

Učenik iz Beograda Lazar Đorđević ističe da mladi nisu dovoljno uključeni i da svaka srednja škola treba da ima bar jednu akciju svake godine.

"Treba krenuti od sebe, treba reciklirati, ne treba zagađivati, svako od nas treba da zasadi bar tri drveta zato što tri drveta proizvode dovoljno kiseonika za jednog čoveka", kaže učenica iz Beograda Simona Janković.

27 odsto površine Srbije je pod šumama, a u planu je da se pošumi 40 odsto teritorije. Sudeći po interesovanju mladih da pomognu u očuvanju prirode, taj cilj nije teško dostići.