Razlozi za bežanje od kuće

Razlozi bežanja dece od kuće su raznovrsni od straha zbog loših ocena do problema sa bolestima zavisnosti i prostitucijom.

Trojica dečaka iz Kovina pobegla su od kuće jer su ih, kažu, roditelji maltletirali. Šest dana spavali su na ulici i prosili.

U Beogradu četrnaestogodišnjak je pobegao od kuće sa koferom punim para. To su samo neki slučajevi koji su u poslednje vreme odjeknuli u javnosti. Nekada su razlozi bežanja od kuće bile slabe ocene i zabranjena ljubav, danas su to  loša porodična situacija, droga, a onda i psihički problemi.

"Ja sam počela da bežim od kuće sa 15, 16 godina. Moja porodica je alkoholičarska, jako nerazumevanje između mene i majke, puno svađa, puno tuča...meni je to tada delovalo neizdrživo i bežala sam", kaže devojka koja je bežala od kuće.

Najčešće roditelji pomažu policiji, ali nekada i to izostane.

"Nekad se desi da se prijava podnese posle nekoliko meseci a roditelji ne poznaju svoje dete, i nisu upoznati sa njegovim kretanjem i njegovim drugim životom", kaže Davor Kuzić iz Uprave kriminalističke policije.

Podjednako beže deca bogatih i siromašnih. Da se oni pronađu potrebno je obično desetak dana, za teže slučajeve i čitav mesec.

"Kod lakših slučajeva pronađemo ih obično kod drugara, ali evo sada smo imali slučaj dve maloletne devojke pronašli smo u bavljenju prostitucijom po nekim javnim kućama po Srbiji", kaže Dragan Trivan iz detektivske agencije "Protekta".

Pomoć od socijalnih ustanova

Ponekad maloletnici traže pomoć od socijalnih ustanova. Pogotovo kada beže, jer njihovi roditelji batinama pokušavaju da reše probleme, čak i narkomaniju.

"Ono što mi radimo je da prihvatim takve maloletnike, zadržimo ih, u međuvremenu zovemo roditelje i savetujemo ih da započnu neki tretman", kaže Nenad Stevanović iz ustanove socijalne zaštite-Izlaz postoji.

Bežanju od kuće, obično prethode signali koje roditelji, na žalost, često ne primete.

"Roditelji treba da imaju više vremena za svoju decu, da nauče kako sa njima da razgovaraju i prepoznaju njihove potrebe. Ukoliko dete prepoznaje da je voljeno, prihvaćeno u porodici, neće biti šanse da traži svoje uzore za identifikaciju izvan porodice" ističe psiholog Ljiljana Filipović.

Stručnjaci apeluju na bolju saradnju porodice i škole, kako bi se problem prepoznao na početku, jer kada stvari postanu očigledne, posledice su mnogo veće i daleko ozbiljnije.