Redefinisanje znanja u doba digitalizacije

Moramo da znamo kako da kreiramo nove vrednosti, jer to je osnovni problem digitalizacije. Poslovanje u digitalnoj eri se brzo menja i treba da znamo kako da plasiramo informacije, a da klijent bude u centru pažnje. Mnoga zanimanja nestaju, a potrebna su potpuno nova.

"U isto vreme govori se o tzv. GIG ekonomiji koja je uslovljena intenzivnom digitalizacijom koja treba da znači da ljudi neće imati svoja radna mesta, biće frilenseri i, isto tako, radiće puno sa onlajn platformom", kaže profesorka Nevenka Žarkić Joksimović, predsednica Programskog odbora SymOrg 2018.

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branko Ružić takođe ističe značaj digitalizacije.

"Mislim da zaista ne treba praviti od toga neku veliku famu, nego upravo iskoristiti digitalizaciju kao sredstvo i alat da unapredimo komunikaciju između građana i uprave, koja je pre svega u interesu građana i da država zaista treba da postane servis građana. Mislim da smo na tom polju mnogo uradili", naveo je Ružić.

Shodno tome ništa manje nije važno pitanje redefinisanja znanja i veština u doba digitalizacije.

"Jedno je pojačavanje opšte informatičke vešine studenata. Ali pod informatičkim veštinama studenata ne podrazumevamo da svi studenti treba da postanu programeri, nego mogućnosti korišćenja određenih softverskih paketa koji predstavljaju podršku za njihove stručne oblasti i obezbeđivanje tih softverskih paketa za primenu na fakultetima", navodi prorektorka Univerziteta u Beogradu prof. Ivanka Popović.

Uspeh su postigli u Estoniji. "Vidim da su u vašoj zemlji i vlada i kompanije i fakulteti zainteresovani za tu temu i da je moguće da uz punu saradnju postignete uspeh u toj oblasti, poput našeg uspeha", kaže prof. Katri Kerem iz Estonia Business School iz Talina.

Estonija je, recimo, digitalizovala zdravstveni sitem. Digitalizacija se koristi i u genetici, strategija je da sve starosne grupe koriste internet, a njeni đaci su na PISA testiranju najbolji među učenicima iz Evrope.