Borba protiv lažnih vesti ili – zašto država podržava Dojče vele

Učesnici trodnevnog skupa pod nazivom "Globalne nejednakosti" bavili su se izazovima i šansama koje digitalizacija donosi medijima, vezama između društvenih mreža i novinarstva, budućnosti i slobodi medija, kao i pitanjima da li mediji mogu da shvate dimenzije višestruke nejednakosti u svetu.

Evropska komesarka za digitalnu ekonomiju Marija Gabrijel ukazala je da je digitalizacija radikalno promenila načine prikupljanja informacija, ali i njihovo širenje.

Upozorila je, međutim, da izuzetan porast broja informativnog sadržaja na internetu nije doveo i do povećanja njegovog kvaliteta.

Platforme poput Fejsbuka i Tvitera preuzele su funkcije koje su tradicionalno pripadale medijima i sve više postaju omiljeno sredstvo za pristup informacijama.

Zabrinjava, smatra ona, što se ta promena odvijala van standarda profesionalnosti i etike novinarstva.

Internet i društvene mreže stvorili su mogućnost da društvo postane demokratskije i inkluzivnije, ali, ukazuje Gabrijel, onlajn platforme postaju sredstvo širenja dezinformacija, koje predstavljaju rizike po čitavo društvo.

Za "pluralizam je potrebno da mediji budu slobodni, različiti, nezavisni, ali i pouzdani. Samo tako će sačuvati našu demokratiju", rekla je evropska komesarka.

Ona smatra da medijska pismenost može da osnaži otpor društava prema dezinformacijama tako što će omogućiti čitaocima, slušaocima i gledaocima da razlikuju pouzdane od nepouzdanih informacija.

Botovi - roboti sa programiranim mišljenjem

Da Internet može biti izuzetno koristan kada je reč o prikupljanju informacija, ali da predstavlja i brojne izazove za novinare, složili su se mnogi učesnici među kojima i državna sekretarka u nemačkoj vladi Mišel Minterfering.

Prema njenim rečima, oni koji žele da šire informacije, ali i dezinformacije koriste najnovije tehnologije, kao što su botovi, koji predstavljaju algoritme, a čemu se teško može stati na put.

Društvene mreže poput Fejsbuka i Tvitera imaju ogromnu odgovornost.

One su postale sredstvo komunikacije, a novi akteri, "ne samo populisti, već i roboti sa programiranim mišljenjem, takozvani botovi, otežavaju ciljanim širenjem dezinformacija i manipulacija etablirano kvalitetno novinarstvo", navela je Minterfering.

Danas svakom građaninu u demokratiji treba "ostrvo pouzdanosti" a to, kako je istakla, moraju da budu mediji kojima se veruje i na osnovu kojih gradimo svoje stavove.

Prema njenim rečima, kvalitetno novinarstvo bori se i sa nedovoljnim finansijskim resursima, a često je izloženo i državnoj represiji.

Zbog toga nemačko Ministarstvo spoljnih poslova, kako je rekla, podržava Dojče vele, naročito u regionima u kojima se sloboda štampe, zbog konflikata i ograničenja, suočava sa naročitim problemima.

Da je jačanje medijske pismenosti ključno za borbu protiv dezinformacija na jednom od panela istakao je i direktor organizacije Amnesti internešenel za digitalnu verifikaciju Sem Daberli.

Verifikacija vizuelnih onlajn sadržaja predstavlja izazov kako za novinare, tako i za borce za ljudska prava.

Lažne vesti nisu jedini problem, sve je više lažnih video sadržaja koji su veoma sofisticirano urađeni, upozorio je Daberli.

Forum, kojem je prisustvovalo više od 2. 000 učesnika iz 120 zemalja, uz više stotina medija, među kojima i Tanjug, bio je i prilika i da nemački servis Dojče vele proslavi 65 godina svog rada.