"Političko komentarisanje odluka smanjeno, ali i dalje problem"

Analizom stanja pre i posle donošenja kodeksa vidljivo je da su napravljeni određeni pomaci, međutim, bilo je medijskih ekscesa kada se kršilo komentarisanje sudskih postupaka, navodi se u Izveštaju. 

Kodeks ponašanja članova Vlade o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka donet je 2016, dok je skupštinski Administrativni odbor u julu prošle godine doneo odluku o usvajanju Kodeksa ponašanja poslanika o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka.

O tome je danas bilo reči na Jukomovoj konferenciji "Nezavisno pravosuđe i sloboda okupljanja kao pokazatelji ispunjavanja mera u okviru Poglavlja 23" tokom koje je zamenik nemačkog ambasadora Aleksandar Jung istakao da je upravo Poglavlje 23 jedno od najvažnijih u procesu pridruživanja EU, jer je napredak u toj oblasti važan za napredovanje u svim ostalim.

To poglavlje, rekao je, od ključnog je značaja za transformaciju države i odnosi se na osnovne principe demokratije – vladavinu prava, osnovna ljudska prava, slobodu izražavanja i nezavisno pravosuđe.

"U idealnom scenariju postoji uzajamna kontrola bez ograničavanja bilo koje grane vlasti", rekao je Jung.

Nepristrasnost zaštićena pravnim poretkom, tužilac samostalan

Zamenik predsednika Državnog veća tužilaca Goran Ilić ukazao je da je nepristrasnost u radu javnog tužilaštva zaštićena pravnim poretkom, a javni tužilac je samostalan i na njegovu samostalnost ne mogu uticati zakonodavna i izvršna vlast.

Kada je reč o granicama dozvoljenosti u komentarisanju sudskih postupaka i odluka i tužilačkih odluka, Ilić je ukazao da u nekim slučajevima javno tužilaštvo samo doprinosi "da se čuju neki glasovi i komentari" koji mogu da ugroze samostalnost i nepristrasnost tužilaštva.

Tome najviše doprinosi i tradicionalna zatvorenost tužilaštva za javnost, ukazao je Ilić.

Poslanica Gordana Čomić rekla je da ona nikad nije komentarisala nepravosnažne sudske presude, jer se, kaže, to ne radi. Smatra da u većini slučajeva u Srbiji nema poštovanja za nepravosnažne presude.

Primetila je da je u medijima i u Skupštini prisutna upotreba podataka iz istraga, zbog čega, kako smatra, "trpimo zajedničku štetu".

"Tome i služi poglavlje 23, da naučimo šta se sme, a šta ne, kad je pravosuđe u pitanju", rekla je ona.

Često neprecizni medijski tekstovi 

Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić smatra da komentarisanje sudskih odluka nije samo nedostatak kulture ili nerazumevanja, već da je to preko medija "postalo instrument uticaja na sud".

"Pravosuđe se, kao i mediji, doživaljava kao vid političkog plena", rekao je Majić.

Predsednik Jukoma Milan Antonijević rekao je da su medijski tekstovi često neprecizni i da se u jednom broju tekstova ne navodi da li se radi o prvostepenoj ili pravosnažnoj presudi, što govori o potrebi edukacije.

"Ali u novinama često nema namere da se to prikrije, dok kod političara tu postoji namera koja je vidljiva", rekao je Antonijević.