Potpisan sporazum o saradnji za bolje upravljanje električnim otpadom

Sporazum je potpisan između Ministarstva zaštite životne sredine, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Nemačke razvojne saradnje (GIZ) i kompanija – "Gorenje" i "Koka Kola".

Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan istakao je da je motiv potpisivanja sporazuma da uvede red i obezbedi fer poslovanje, "jer bez uređenog sistema, nema reda, a bez reda, nema zdrave životne sredine".

Navodi da koliko je važno doneti zakone, još je važnije obezbediti ravnopravne uslove rada i utvrditi koji proizvođači e-otpada plaćaju naknadu, a koji ne.

"Upravljanje otpadom prvi je prioritet Ministarstva zaštite životne sredine, a činjenica da je danas potpisan sporazum samo je jedna stepenica više ka rešavanju tog problema", rekao je Trivan novinarima nakon potpisivanja Sporazuma.

Prema njegovim rečima, životna sredina je pitanje svih pitanja, te da ona uvek mora biti ispred nečijih ličnih interesa.

"Nije moguće da profit bude važniji od životne sredine. Zbog toga ćemo ubuduće biti manje popustljivi prema onima koji ugrožavaju životnu sredinu", naglasio je ministar.

S obzirom da nijedna zemlja nema dovoljno kapaciteta da se sama izbori sa otpadom, Trivan je naveo da je važna saradnja sa drugim zemljama, ali i učenje na primerima onih zemlja koje su u zaštiti životne sredine "20 godina ispred".

Zahvalio je Nemačkoj koja je poslednjih godina mnogo uložila u Srbiju, ali i NALED-u koji, kaže, postaje važna karika u društvu.

"U Srbiji 30 tona električnog i elektronskog otpada godišnje"

Katrin Čiganovski, predstavnica Ambasade Nemačke u Beogradu, podvlači da Nemačka podržava realizaciju reformi Srbije na putu ka Evropskoj uniji, i navodi da se procenjuje da će Srbiju sprovođenje reformi u oblasti životne sredine koštati oko 15 milijardi evra.

Takođe, je navela da se u Srbiji godišnje generiše 30 tona električnog i elektronskog otpada.

"Od 2000. godine GIZ podržava Srbiju u tri oblasti – oblast održivog ekonomskog razvoja, oblast dobre uprave i zaštite životne sredine, gde je za zaštitu životne sredine izdvojeno milijardu evra svih sredstava od početka saradnje", ukazala je Čiganovska.

U evropskom izveštaju za Srbiju, navodi Čiganovska, posebno su naglašene oblasti kao problem naglašena su pitanja separacije otpada i recikliranja, te da će Nemačka biti partner u rešavanju tih problema.

Generalna direktorka "Gorenja" i članica Upravnog odbora NALED-a, Stanka Pejanović, rekla je da je cilj Sproazuma da se sakupe svi obveznici koji imaju obavezu za plaćanje naknde.

"Motiv 'Gorenja' da pristupi ovom projektu jeste naša godišnja naknada koja je nešto manja od tri miliona evra, za naših devet pravnih lica, zbog čeka smatramo da moramo da se izborimo za to da imamo uvid da li svi, koji su obveznici ove naknade, to i plaćaju", podvukla je Pejanovićeva.

Istakla je da ta naknada učestvuje sa 12 odsto u maloprodajnoj ceni proizvoda, kao i da su oni koji tu naknadu ne plaćaju u samom startu "privilegovani".

Trivan: Za nekoliko nedelja nacrt za Poglavlje 27

Ministar za zaštitu životne sredine rekao je da će nacrt za pregovaračku poziciju za Poglavlje 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, biti gotov u roku od nekoliko nedelja.

On je istakao da će se nakon izrade nacrta Ministarstvo konsultovati sa Generalnim direktoratom Evropske komisije za životnu sredinu, koji će oceniti da li u nacrtu nešto treba izmeniti.

Kada pregovaračka pozicija u pogledu nacrta "pretrpi" određene izmene, kaže Trivan, Ministarstvo će uputiti konačan predlog EU, a od te procedure zavisiće vreme otvaranja Poglavlja 27.

"U decembru kada smo bili u Briselu, komesar za zaštitu životne sredine Karamen Vela nam je rekao da su u potpunosti spremni da nam pruže svaku vrstu pomoći za razliku od nekih prethodnih zemlja", rekao je Trivan novinarima u Beogradu nakon potpisivanja Sporazuma o upravljanju električnim i elektronskim otpadom.

Prema njegovim rečima, komesar Vela je poručio našem timu da ne žuri i ne brza sa otvaranjem Poglavlja 27, s obzirom na to da se, prema oceni Evropske unije, radi o najkomplikovanijem i najdelikatnijem poglavlju za Srbiju.

"Mi se tih saveta držimo, a tako i radimo u ovom slučaju. Vremenski okvir nam neće biti ključan, već će nam biti ključno da se dobro pripremimo za to poglavlje", ističe Trivan.

Ako se Srbija dobro pripremi, nakon otvaranja pregovaračkog poglavlja uspeće da "izdejstvuje" duže rokove za prilagođavanje evropskim standardima, smatra Trivan.

Dodaje da će u suprotnom, ako ti rokovi budu kraći i ako se ne ispune uslovi u odgovarajućem roku, Srbija plaćati penale za koje nema resurse.