Nasilje prisutnije, ključne predrasude i nedovoljne sankcije

Meho Omerović je istakao da nasilje u porodici ne sme biti privatna stvar, već da je to problem celog društva.

Kako kaže, policija radi sve što je u njenoj moći, ali njihove ingerencije ne odnose se na preventivu.

"Šta ćemo sa Centrima za socijalni rad, sa tužilaštvom, pravosuđem u celini. Takođe, uloga obrazovanja, lekara. Fale nam obučeni ljudi u Centrima za socijalni rad, čak i u tužilaštvu i pravosuđu", rekao je Omerović novinarima.

Ključno je, kaže, pitanje šta se desi kada policija reaguje i šta je rezultat prijava nasilja i izrečenih mera.

"Šta je uradilo sudstvo i tužilaštvo, koliko ima izrečenih presuda, jer je to jedini rezultat koordinacije, konačna presuda gde nasilnik ide u zatvor na izdržavanje kazne", rekao je Omerović i podvukao ekonomsko osnaživanje žena kao jedan od načina da žena ne trpi nasilje.

"Dobra primena zakona" 

Državna sekretarka u MUP-u Biljana Popović Ivković rekla je da je godinu dana od primene novog zakona o nasilju u praksi pokazano da je njegova primena dobra, za šta su dokaz podaci o izrečenim hitnim merama, koje, kako kaže, pokazuje da su se žene ohrabrile da više veruju institucijama i da više prijavljuju nasilje.

"Kada govorimo o 2018. godini, bila su brutalna ubistva. Od 18 žrtava, u sedam slučajeva korišćen je nož, u šest slučajeva fizička snaga, a u 15 slučajeva žene nisu prijavile nasilje. Važno je da se svi udružimo da nešto učinimo da se prekine kontinuirano decenijsko nasilje nad ženama", navela je Popović Ivkovićeva.

Zakon omogućava anonimnu prijavu, podvukla je ona, što oslobađa građane od straha da će policija doći da sa njima razgovara ako nasilje prijave.

"Takođe, 900 policijskih službenika obučeno je do danas, a želimo da taj broj bude i veći kako bi bili adekvatno obučeni za slučajave nasilja u porodici", rekla je Popović Ivković.

Dodatno raditi na implementaciji

Viša savetnica u Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost Ljiljana Lončar rekla je da je prisutan porast nasilja u celom svetu, kao i gubljenje granice između mirnog i ratnog područja.

"Od 2002. godine u Srbiji postoji krivično delo nasilje u porodici, ali nismo postigli da ne postoji nasilje. Doneli smo brojne strateške dokumente i zakone, ali mora dodatno da se radi na implementaciji", rekla je Lončareva.

Istakla je da je uklanjanje ustaljenih rodnih obrazaca, predrasuda i neravnoteže moći muškaraca i žena veoma složen proces, a da je u tom procesu veoma važno učešće dečaka i muškaraca.

"Obrazovanje je ključ i to obrazovanje od najranijeg doba, pa kroz srednje škole i fakultete, jer kada već jednom formirate stav o odnosu prema nasilju to je veoma teško menjati", rekla je Lončareva i dodala da bi bilo značajno da se formira telo na nivou države koje bi se bavilo praćenjem slučajeva femicida.

Cilj – nulta tolerancija na nasilje

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić rekao je da je dobro što je primena novog zakona, već postala redovnost, te da uvek ima prostora za unapređenje zakonskih regulativa.

"Poruka primene novog zakona prošle godine je bila da nasilnik ne sme da ostane kod kuće. Sada kada ulazimo u drugu godinu primene tog zakona poruka mora biti prepoznaj i prijavi nasilje i ova poruka je upućena državnim organima, ali i građanima", rekao je Ilić i dodao da svaka prijava nasilja znači mogući spas života.

Kako kaže, zakon jeste ostvario svoju suštinsku svrhu, što pokazuje broj prijava i broj hitnih mera.

Istakao je da je problem što i dalje postoji veliki broj žena koje nasilje ne prijavljuju, kao i da je novi zakon doneo bolje tretiranje prijavljenih slučajvea, ali da to ne ukida obavezu da se radi na prevenciji.

"Vrednost ovog zakona, kažu tužioci, je što je uspeo da identifikuje krug nasilnika u malim sredinama. Činjenica je da se taj krug širi i nasilje se širi u našoj zemlji i moramo kao država kroz različite aktivnosti da to umanjimo kroz sistem", rekao je Ilić.

Ključno raditi na prevenciji 

Stalna predstavnica UN u Srbiji Karla Herši rekla je pitanje ravnopravnosti ključno za rešenje problema nasilja, kao i da je svako kršenje rodne ravnopravnosti kršenje vladavine prava.

Herši je navela da je u Srbiji prisutna velika posvećenost borbi protiv nasilja nad ženama, i istakla da je ključna implementacija zakona i rad na prevenciji.

"Moramo svi zajedno da radimo na promenama kulturnih i socijalnih sfera kako bi stvorili društvo koje ne prihvata nasilje ni u jednom pogledu", rekla je Herši i navela da je krajnji cilja "nulta tolerancija na nasilje".

Učesnici su naveli da se prostor za unapređenje borbe protiv nasilja nalazi u dodatnoj edukaciji svih uključenih u proces, borbi protiv predrasuda koja treba da počne kroz obrazovni proces u najranijem dobu, boljoj koordinaciji službi, kao i rad na otklanjaju otpora koji postoje prema novom zakonu i njegovoj primeni.