Sodadžija, tabadžija, gajtandžija – zajedno u Balkanskoj ulici

Od 1933. godine Vračarci sveće kupuju od Šterića. Mnogima su postali i kućni prijatelji. Ali posla je sve manje. To što oni insistiraju na kvalitetu, ne može da pobedi jeftinu konkurenciju.

"Država je, hajde da kažem – dosta uradila za nas sa nekim umanjenim porezima, ali bilo bi lepo kada bi država moj zanat i još neke zanate, poput jorgandžije, obućara, pokupila i odvela negde na sajam – recimo u Minhen, Pariz", kaže Aleksandar Šterić iz Voskarske radnje.

Sova od voska, sa oznakom "hend mejd" (ručni rad) koštala bi između 35 i 40 evra, a kod nas košta jedva 10, dodaje Šterić.

Da bi sveće i drugi zanatlijski proizvodi lakše stigli do kupaca, posebno stranih, Grad Beograd planira da ih okupi u Balkanskoj ulici.

"Mi kao grad možemo da ponudimo posebne uslove, znači da se ne plaća kirija, da se plaća kirija sa nekim popustom, zavisi kojim se poslom bave. Njih nije puno i suština je u tome da imamo pravo, imamo mogućnosti po zakonu, da kao grad kažemo – sad ćemo stimulisati ljude da sačuvaju stare zanate. Zato ćemo im dati pod posebnim uslovima kiriju", rekao je gradski menadžer Goran Vesić.

Stare zanate gaze i nove tehnologije. Tog suparnika ne mogu da eliminišu, ali mogu da ga iskoriste.

"Ako vi nemate da prodate nekome svoju robu ili uslugu, onda vi svakako ne možete da opstanete na tom tržištu i svakako ćete pokušati da pronađete nešto drugo, pokušaćete da pronađete neku drugu uslugu da izađete na tržište i ostvarivati neke prihode, odnosno profit za sebe. Postoje određene šanse i perspektive za narodne rukotvorine – da li je tu reč o narodnoj nošnji, opancima, ćilimima", rekao je ekonomista Saša Đogović.

I država, kaže, želi da očuva stare srpske zanate. Sa Etnografskim muzejem napravili su spisak od 15 zanata. Novčano im pomažu da unaprede poslovanje, zaposle nove zanatlije.

"Hoćemo da ono što je karakteristično za Srbiju očuvamo i da uz pomoć države prošire kanale distribucije, da izrade internet sajtove, da dođu do potrošača. Interesantno je da izrada nošnji ima veću tražnju u inostranstvu nego u zemlji, gde naši ljudi iz celog sveta naručuju narodne nošnje", kaže Željko Stojanović iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Oni, starog kova, muku muče i kako da od zaborava sačuvaju znanje i veštine. Pred upis u svaku novu školsku godinu, sve je manje budućih srenjoškolaca zainteresovanih za zanate.