Od septembra 11 novih obrazovnih profila po dualnom modelu

Pomoćnica ministra prosvete Gabrijela Grujić kaže da su novi obrazovni profili uvedeni u skladu sa potrebama tržišta rada i da se odnose na oblasti hotelijerstva i turizma, građevine, informacionih tehnologija, mašinstva i elektrotehnike.

"Možemo da se pohvalimo da smo prošle godine u okviru standarda kvalifikacija umrežavali veštine, a ovog puta umrežavamo područja rada. Tako, recimo, tehničar mehatronike ima umreženo elektrotehniku, mašinstvo i informacione tehnologije", pojasnila je Grujićeva.

Novi obrazovni profili po dualnom modelu su: elektrotehničar informacionih tehnologija, operater osnovnih građevinskih radova, tehničar mehatronike, turističko-hotelijerski tehničar, tehničar za kompjutersko upravljanje mašinama, mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje, operater u prehrambenoj industriji, kuvar, konobar, mesar, cvećar-vrtlar.

Od naredne školske godine po dualnom modelu obrazovanja radiće 84 škole u 59 gradova u Srbiji što je, prema rečima pomoćnice ministra prosveta, za deset odsto više nego prošle godine.

Povećan je i broj kompanija u kojima će učenici učiti kroz rad.

Prošle godine u projekat je bilo uključeno 200 kompanija, a akcionim planom Vlade Srbije bilo je predviđeno da se od naredne školske godine uključi 300 kompanija.

"Ove godine prijavilo se čak 800 kompanija i ispunjavaju neophodne uslove. Očekujem da će već u prvom krugu biti popunjena sva mesta u školama koje rade po dualnom modelu", naglasila je Grujićeva.

Dodaje da su učenici shvatili koliko je važno da se teorijska znanja stiču u školi, a da se veštine upravljanja znanjima stiču u kompanijama u realnom radnom okruženju.

Osamdeset pet odsto učenika zadovoljno 

O kvalitetu dualnog obrazovanja, kako kaže, govore podaci koji će biti objavljeni polovinom ove godine a koje je radila ETF organizacija – Evropska fondacija za obuke.

"Podaci govore da je 85 odsto učenika reklo da se nisu pokajali što su upisali dualno obrazovanje. Opredelili su se na vreme i jako su zadovoljni. Oko 90 odsto poslodavaca koji su u sistemu dualnog obrazovanja je izjavilo da želi da nastavi tu saradnju, a 60 odsto poslodavaca je spremno da mlade ljude odmah posle formalnog školovanja zaposli", kaže Grujićeva.

Podseća da učenici koji uče po dualnom modelu obrazovanja teorijska znanja stiču u školi, a praktična u kompanijama, ali da nisu zaposleni u tim kompanijama već su na učenju kroz rad.

Šef Odeljenja za istraživanje obrazovnih sistema Švajcarskog ekonomskog instituta i član Komisije za implementaciju dualnog obrazovanja Vlade Srbije Ursula Renold kaže da treba vremena za uspešno povezivanje obrazovnog sistema i komapnija.

Ubeđena je, kako kaže, da će taj proces u Srbiji napredovati, da mu treba malo vremena, kao i u svakoj drugoj zemlji.

Kako kaže, u Švajcarskoj kada se uvodi novo zanimanje potrebne su tri godine priprema da bi se to implementiralo u škole.

"Važno je kompanijama u kojima se učenici obučavaju da pokažemo kakvu korist oni ostvaruju. Ako ostvare neki profit to će ih održati u želji da nastave obuku učenika. Moramo se potruditi da sve zainteresovane strane budu zadovoljne", zaključila je Grujićeva.