Ofanziva protiv plastike, da li je ambalaža sledeća na udaru?

Kako bi doprineli smanjenju zagađenja životne sredine, neki trgovinski lanci počeli su da naplaćuju plastične kese. Međutim, mnogo veći problem od kesa je zagađenje plastičnom ambalažom. Jedno od rešenja je kaucija za staklene i plastične boce i limenke.

Desetine hiljada tona komunalnog otpada svakog meseca odvozi se na deponiju "Vinča". Tu se iz smeća sakupljaju flaše i nose na reciklažu. Fabrike za reciklažu boca rade sa polovinom kapaciteta.

"Primorani smo da uvozimo otpad iz okruženja da bi mogle fabrike da rade sa iole isplativim kapacitetima. Poražavajući podatak iz naše mreže sakupljanja je da samo oko 20 odsto boca stiže iz komunalnih preduzeća. Osamdeset posto nam dolazi preko neformalnih sakupljača", rekao je Mihail Mateski, direktor preduzeća za reciklažu boca "Grintek".

U većini zemalja EU kupci mogu da vrate ambalažu u prodavnice i za to dobiju naknadu.

"U Skandinaviji svaki put kad odemo u prodavnicu, plaćamo kauciju. Taj iznos nam se vraća kad vratimo ambalažu od proizvoda. To je depozitni sistem koji obezbeđuje sakupljanje i veliki procenat reciklaže uz minimalne troškove", objašnjava direktor Projekta za razvoj cirkularne ekonomije Švedske Ana Larson. 

Posle naplate kesa, otkup ambalaže bi bio sledeći korak kojim bi trgovinski lanci u Srbiji mogli da doprinesu smanjenju zagađenja životne sredine, ali i obezbeđenju sirovina fabrikama za reciklažu.

"Možemo da budemo optimisti da bi građani Srbije bili zainteresovani i motivisani finansijskim podsticajem da prazne boce i limenke vraćaju u prodavnice, čime bismo sigurno mogli višestruko da unapredimo postojeći sistem", istakla je Kristina Cvejanov, direktorka operatera sistema "Ekostar pak".

Otpad završava u rekama 

Za sada ni u Beogradu nema dovoljno namenskih kontejnera za otpad, a veliki deo otpada završava u rekama.

"Životinje koje se nađu u dodiru sa plastikom mogu da je progutaju, utiče na staništa, stvaraju brane i izazivaju poplave u zavisnosti od količine. Ono što ostaje u samoj plastici može biti opasno ili dovesti do zagađenja životne sredine i smanjiti mogućnost živog sveta da opstane", ukazuje inženjer zaštite životne sredine Igor Jezdimirović.

Osam miliona tona plastike svake godine pronađe put do mora i okeana, a ukoliko se to ne zaustavi do 2050. godine, u okeanima će biti više plastike nego ribe.

broj komentara 6 pošalji komentar
(utorak, 01. maj 2018, 02:55)
slavko [neregistrovani]

zagadjenje ambalažom!

Široki slojevi stanovništva shavataju da nam je životna okolina zagadjena i da se mora nešto poduzeti.To se vidi na svakom koraku.Narod je već i spreman da ambalažu iznosi do kontejnera sortiranu na plastiku stakolo i metal.Ali komunlana preduzeća nisu obezbjedila takve kontejnere.Stanovništvo ima problema i sa posebnim otpadaom kao što je elektronika ili gabritini otpad.Nema u gradovima službe koju bi mogao pozvati da ga odnese.Već je mnogo kasno kada je u ptanju čistoša rijeka i drugih vodotokova.Otpad plastike skoro je nemoguće ukloniti iz korita rijeka.

(utorak, 01. maj 2018, 00:16)
anonymous [neregistrovani]

Офанзива против пластике

Ruanda je do pre 10 god plivala u plastičnom sveću a danas je ekološki naj čistija zemlja,gde plastični odpad skoro da ne postoi.Zakonskom uredbom uvoz robe basmisleno zapakovan u plastična pakovanja i ambalaže je apsolutno zabranjen,zakonski je toliko kažnjiv na nivou ilegalnog uvoza narkotika,oružja itd.
U celoj EU,nemačka je vodeća po reciklaži plastičnog odpada i njen kapacitet dostiže 38 do 40 % ,rest završava u termo pećima elektro centrala i kojekakvim deponijama.
Reciklirati flašu za vodu je naj manji problem.
Industriski besmisleno i nelogički jeftino zapakovana prehrambrena,higienska,hemiska,elektronska itd roba może samo na deponiju ili u peć a nikako reciklažu.
Rešenje je samo stroga zakonska uredba proizvođača

(ponedeljak, 30. apr 2018, 22:17)
Srle [neregistrovani]

Reciklaza nije gnjavaza.

Veliki problem i nepovratna staklena ambalaza. Moramo jos mnogo da ucimo i radimo na upravljanju komunalnim otpadom, to ce se desiti kada vlastodrsci i njima bliski ljudi shvate koliko je to profitabilan poso.

(ponedeljak, 30. apr 2018, 20:50)
anonymous [neregistrovani]

kultura

sve je to fino moze da pomogne ali glavni problem je nasa kultura to mora da se menja,

(ponedeljak, 30. apr 2018, 20:41)
Sasa [neregistrovani]

ambalaza

treba pod hitno uvediti kauciju na plasticne ambalaze jer to truje ne samo prirodu nego cak i nas kroz vodu sto pijemo i sve ostalo

(ponedeljak, 30. apr 2018, 20:34)
Miki [neregistrovani]

Kao

Ovo je kao ono kada je nakon pada Zapadne Slavonije general Čeleketić pitao ljutito jednog vojnika gde mu je dugme na košulji a vojnik će njemu: Gde je vama Zapadna Slavonija generale?