Gradovi budućnosti – tehnologija u službi očuvanja životne sredine

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije više od 12 miliona ljudi u svetu godišnje umire zbog zagađenja vazduha. Zbog toga je jedan od zadataka urbanista i planiranje gradova sa manjom potrošnjom energije i čistijim vazduhom. Na Međunarodnoj akademskoj konferenciji "Mesta i tehnologije" u Beogradu stručnjaci iz celog sveta uz razmenu znanja o tehnologijama, životnoj sredini i projektovanju, pokušali su da odgovore kako prilagoditi gradove budućim izazovima.

Kina, u kojoj od bolesti koje prouzrokuje zagađen vazduh godišnje umre pola miliona ljudi, pre nekoliko godina objavila je rat zagađenju. U Hong Kongu koji je jedan od najgušće naseljenih gradova u svetu, 90 odsto ljudi koristi javni prevoz, a nebodere oplemenjuju zelenilom.

"Mi u Kini imamo strateški plan kako da se suočimo sa klimatskim promenama i zagađenjem", kaže Lenon Čoj sa Univerziteta u Hong Kongu.

"Živim u Hong Kongu. Pre pet godina nismo mogli da vidimo plavo nebo, radili smo na tome i sada možemo da ga vidimo", ističe Čoj.

Izazovi su da se sa fosilnih goriva pređe na čistu energiju.

Aleksandra Krstić Furundžić sa beogradskog Arhitektonskog fakulteta naglašava da Holandiji postoje naselja koja u potpunosti koriste obnovljive izvore energije – prijemnike sunčeve energije za proizvodnju toplotne energije i fotonaponske module za proizvodnju električne energije.

"Postoje gradovi koji su čuveni po tome što su sjajno organizovani, u duhu 21. veka u kojima je udobno življenje - Cirih, Beč, Kopenhagen. Parametri su udobnost blizina posla, zelene zgrade, dovoljno sunca", ukazuje Eva Vaništa Lazarević sa istog fakulteta.

U Evropi najzagađeniji vazduh je na Balkanu čiji stanovnici su i šampioni po potrošnji energije. Tu je energetski efikasno projektovanje tek u početku.

Dragan Komatina sa Arhitektonskog fakulteta u Podgorici navodi primer sopstvenog projekta.

"U Crnoj Gori projektujem mali grad za 10.000 stanovnika na primorju. Imamo vile koje nisu povezane na infrastrukturu, tako da su samoodržive i što se tiče i kanalizacije i vodovoda i proizvodnje električne energije", kaže Komatina.

Na listi 10 najčistijih zemalja u svetu koje se prijateljski odnose prema prirodi svake godine su skandinavske zemlje. Dok je tu bicikl uobičajeno prevozno sredstvo, Beograd tek treba da stvori uslove za to.

Glavni urbanista Milutin Folić ističe da je u Strategiji razvoja grada Beograda i novog generalnog urbanističkog plana jedan od prioriteta predviđa izmeštanje industrije iz centra grada.

"Drugi prioritet je spuštanje grada na reke i okretanje hijerarhije u saobraćaju gde pešaci, biciklisti i javni gradski prevoz dobijaju prvenstvo prolaza", kaže Folić.

U planu je da sve glavne ulice dobiju biciklističke staze, da se postave punjači za elektromobile i nove zelene površine.

broj komentara 2 pošalji komentar
(ponedeljak, 30. apr 2018, 08:54)
anonymous [neregistrovani]

esss

Zašto ne kaze prof. sa fakulteta u Podgorici da je kvadrat u tom naselju na primorju 4000e? Kako misli on da običan gradjanin iz Crne Gore ili Srbije kupi stan/vilu/kuću tamo? Kako će on kao profesor da kupi tamo stan koji je, jelte, samoodrživ?

(ponedeljak, 30. apr 2018, 05:39)
anonymous [neregistrovani]

Mislim

Cikago je bio jedan od najzagadjenijih gradova na svetu a danas je jedan od najcistijih. Svaki fabricki dimnjak ima filtere, svaka kola se prave sa egzost filterima i obavezno su na emision kontroli svake godine, ako nisu bila na kontroli kad je predvidjeno.Ne mozes da produzis da ih vozis i zato mozes da dobijes suspenziju vozacke dozvole i svih mogucih privilegija uz to. Kola koja se uvoze moraju biti sa uredjajima za sagorevanje gasa. U Beogradu i u drugim gradovima, pored fabrickih dimnjaka i kola, za ogrev se koristi drvo i ugalj koji zagadjuju ne samo Beograd i okolinu nego i Aziju i Afriku.Ne znam kako ljudi zive u gradovima Srbije. Zagadjenje vazduha u Srbiji je jedan od uzroka vise umiranja nego radjanja.