Vek od smrti Gavrila Principa

Gavrilo Princip je rođen u Obljaju, 25. jula 1894. godine, a preminuo je u  zatvoru u Terezinu 28. aprila 1918. godine.

U unutrašnjosti ćelije smeštene u češkoj tvrđavi Terezin, danas postoje samo u zid ugrađeni okovi za koje je Gavrilo Princip bio svezan, a koji svedoče o njegovoj smrti.

Na zidu ispred ćelije ugrađena je skromna ploča sa imenom zatvorenika.

Pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Milošević je položio venac i odao počast u Terezinu kod spomen-ploče Gavrila Principa.

Ceremoniji su prisustvovali studenti Vojne i Policijske Akademije iz Beograda, predstavnici Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, ambasade Republike Srbije u Pragu i Udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Venci su položeni i u Beogradu – počast Principu odao je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, izaslanik predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Đorđević je rekao da je na današnji dan umro Gavrilo Princip, srpski patriota i jugoslovenski idealista, kao i da ga se sećamo kao prvog tragičnog junaka čiji je život ugrađen u principe na kojima počiva današnja demokratska, civilna i civilizovana Evropa.

Naveo je da se građani Srbije sa ponosom sećaju imena Gavrila Principa, a država sa posebnim pijetetom obeležava dan sećanja na njegov lik i delo.

"Cinično optužiti Principa za izbijanje rata"

Ministar je ukazao da niko ko se zaista razume u vojnu veštinu i diplomatiju ne može sa ozbiljnošću da tvrdi da jedan atentat može biti stvarni uzrok bilo kog rata.

"Krajnje je licemerno i cinično bilo optužiti Gavrila Principa za izbijanje Prvog svetskog rata, i tvrditi da bi dve grupe evropskih naroda podeljene u dva vojna bloka na miran način prevazišle sve suprotnosti nastale iz dva oprečna pogleda na svet, da ih 'samo, eto, u tome navodno nije sprečio nepromišljeni gest jednog Gavrila Principa, čija je jedina neostvarena želja bila da Evropu, pa i čitav svet, stropošta u provaliju vojnog sukoba dotad neviđenih razmera'", rekao je Đorđević.

Istorijska stvarnost ipak je znatno drugačija od te hipoteze, navodi ministar i dodaje da je i protiv Kraljevine Srbije, koja je i sama zastupala sistem vrednosti Antante, nakon habzburške aneksije BiH 1908. godine, u austrougarskim vojnim krugovima bio veoma precizno isplaniran preventivni rat, kojim bi se, kako se mislilo u Beču, trajno onemogućilo ujedinjenje srpskog naroda sa obe strane Drine.

"Glavni zagovornik agresije na Srbiju bio je niko drugi do austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand. U glavni grad aneksirane pokrajine BiH, Sarajevo, 28. juna 1914, na datum kada čitav srpski narod obeležava najvažniju bitku u svojoj istoriji, Boj na Kosovu iz 1389. godine, Franc Ferdinand dolazi da bi, nadomak granice sa Kraljevinom Srbijom, kao glavnokomandujući austrougarske armije, prisustvovao vojnim manevrima usmerenim protiv Srbije", kaže Đorđević.

Francu Ferdinandu presudili su, dodaje, pripadnici Mlade Bosne, jugoslovenski entuzijasti koji su se borili za slobodu, samoopredeljenje i zajedničku državu Južnih Slovena.

Vence na spomenik Gavrilu Principu položili su predstavnici Grada Beograda i nevladinih organizacija opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.