Kovači iz Oplanića – sedam generacija uglednih radnika

Kada kroz selo počne da odzvanja zvuk čekića i nakovnja, znači da je počeo radni dan poznatih majstora kovača – Slobodana Markovića i njegovih potomaka. Baš kao u vreme njegovih predaka.

"Prvo je počeo da radi moj čukundeda Marko, pa posle njegov sin Nedeljko, pa posle Nedeljka Pavle, pa posle Pavla Đorđe – moj otac, pa onda ja, pa će valjda nastaviti moj sin", priča kovač Slobodan Marković.

Uz dobrog majstora, uzora i učitelja, naslednici su još u ranoj mladosti ovladali kovačkom veštinom.

"Bitno je okaliti dobro, šta to znači – da alatka ne ostane meka; a ako se ne bi kalila, alatka bi se savila", ističe Slobodanov sin, Marko Marković.

Iako je Slobodanova reč u zanatu i kući i dalje poslednja, najmlađi Marković polako preuzima posao.

"Sve što napravimo, mi prodajemo na vašarima, saborima, ja sam zadovoljan", dodaje unuk Đorđe.

"Pravimo ovde satare, kosire, potkovice, motike, radimo sekire, tesle, klešta za potkivanje, što malo majstora ima u ovo vreme, malo zanatlija da se nađe da napravi ovakvu alatku", ističe Slobodan.

Meštanin Oplanića Zoran Damjanović kaže da Slobodan i njegova porodica uživaju izuzetan ugled i poštovanje, ne samo zbog kovačkog umeća i znanja nego zbog svih ljudskih osobina i karaktera.

U kovačnici se kuju i planovi za budućnost. Najvažnije je da se Đorđe oženi. Porodica kaže da već kasni – 26 mu je. Deda i otac su se oženili pre punoletstva.