Direktor Svetskog servisa "Bi-Bi-Si": Ovde smo da ponudimo tačne vesti

Da počemo sa onim što najviše zanima ljude u Srbiji. Da li se Bi-Bi-Si vratio u Srbiju kako bi kontrirao ruskoj propagandi?

– Ne, Bi-Bi-Si je ovde da proširi svoju međunarodnu misiju, da ponudi tačne i nezavisne internacionalne vesti, da izveštava o stvarima vezanim za te vesti i analizira na način razumljiv publici zašto se nešto dešava u svetu, ali i da izveštava o događajima u regionu.

Zašto Srbija?

– Pokrenuli smo čitavu seriju novih jezičkih sekcija širom sveta, lansirali smo 11 novih jezika tako da danas izveštavamo na 41 jeziku uključujući i engleski. Srpski je samo jedan od njih. Mi verujemo da ovde postoji zainteresovana publika, verujemo da će voleti izbor vesti i analiza koje nudimo na Bi-Bi-Si Njuz Serbian.

Ali, da li razumete da ovde ljudi misle da ste ovde samo zbog Rusa?

– Naravno da to razumem, ali znajte da Bi-Bi-Si ne uspostavlja svoje servise iz političkih razloga. Jer, Bi-Bi-Si ima dokazanu nezavisnost u odnosu na britansku vladu. Naglasiću da Bi-Bi-Si nije državna televizija već javni servis čiji su vlasnici građani Ujedinjenog kraljevstva zbog načina finansiranja. Tako da Bi-Bi-Si odlučuje koje će servise pokrenuti, a ne britanska vlada. 

To je sledeće pitanje. Svesni ste da mnogi misle da je Bi-Bi-Si najcenjeniji svetski medijski brend ali veruju da je on tek propagandni servis britanske vlade. Kako na to reagujete?

– Mislim da ljudi treba da pogledaju kako mi izveštavamo i na osnovu toga da grade svoje mišljenje. Zato što je nezavisan Bi-Bi-Si se ne usteže da kritikuje sve strane u nekom sukobu ili raspravi. Robusni smo u toj kritici i vrlo smo zainteresovani da razotkrivamo lažne vesti i netačne podatke gde god ih vidimo u svetu. I to ćemo nastaviti da radimo bez straha i bez obzira ko nas zbog toga optužuje. 

Nedavno ste postali direktor Svetskog servisa Bi-Bi-Si, u februaru. Šta su vam prioriteti?

– Preuzeo sam ovaj posao u januaru i jedan od mojih prvih prioriteta je bitka sa lažnim vestima i dezinformacijama širom sveta, gde god ih vidimo. Budući da radimo na toliko jezika u stanju smo da primetimo naročito štetne i zlonamerne lažne vesti i da ih prokažemo.

Mislim da će problem lažnih vesti u međunarodnim vestima biti aktuelan i u narednim godinama. To nije prolazna moda i mislim da je važno da Bi-Bi-Si bude lider u suprotstavljanju, prokazivanju i predlaganju rešenja za unapređivanje medijske pismenosti širom sveta. Možemo da pomognemo svima da razumeju šta je istinito, a šta nije.

To se prilično razlikuje u odnosu na ono što je Svetski servis radio ranije, zar ne? Lažne vesti nisu bile glavna tema do pre pet, šest godina.

– Mislim da smo uvek bili spremni da ukažemo na stvari koje su nedvosmisleno netačne i publika sve više to traži od nas. Ne treba da sedimo na ogradi i izigravamo neutralnost u situacijama kada je jasno da okolo cirkulišu netačne informacije. Ljudi nam poručuju da veruju Bi-Bi-Siju. Da nam veruju kada kažemo da nešto nije tačno. I traže od nas da pronađemo i ukažemo na netačne podatke i lažne vesti sve više i više. I to je ono što mi radimo.

Dakle, ne biste rekli da je borba sa lažnim vestima nova stvar?

– Naravno da nije. Vidite, lažne vesti oduvek postoje. Samo smo ih drugačije zvali. zvali smo ih propaganda ili meka moć. Mnogo je načina da ih opišete. Ali nama je jasno da postoji globalni problem. I da se ne radi samo o odnosu Donalda Trampa prema Si-En-Enu, to je znatno toksičnije u nekim zemljama. Zlonamerne dezinformacije imaju pogubnije posledice za ljudske živote i bezbednost. Zato se time tako ozbiljno bavimo. Zato je deo Bi-Bi-Sijeve misije da se tome suprotstavimo gde god je moguće.

Pravite li razliku između državne propagande i lažnih vesti?

– To je dobra tema za razgovor. Ima mnogo podvrsta lažnih vesti. Imate takozvane mamce klikova, odnosno reklamne trikove za potrebe prodaje, tu su politički komentari koji se maskiraju kao vesti, a tu su i dezinformacije koje podržavaju države. A to može da dođe sa bilo koje strane. Vi ste pomenuli Rusiju, ali ima mnogo zemalja širom sveta koje to rade, a publika veruje da će Bi-Bi-Si ukazati svaki put kada vidi da se to dešava.

Šta je sa pritiscima na medije u svetu? Jesu li vam lažne vesti prioritet u odnosu na to?

– Mislim da je sloboda novinara širom svetu uvek bila i uvek će biti jedna od najvažnijih briga Bi-Bi-Sija. Nismo neutralni kada je reč o pravu novinara na odgovoran rad. Mi u to verujemo kao organizacija, bilo da govorimo o našim novinarima koji su u nekoj zemlji pod pritiskom, ili o novinarima Rojtersa koji su u zatvoru u Mjanmaru. Uvek ćemo glasno podržati novinare širom sveta ako se nađu pod nepravednim pritiskom zato što rade svoj posao u javnom interesu.

Svaki od 41 jezika na koji izveštavate je na neki način tržište za sebe. Da li iste vesti nudite svima ili ih prilagođavate?

– Nikako. Mi nismo prevodilačka služba i kada ljudi posete Bi-Bi-Si Serbian na našem sajtu ili preko naših partnera videće koliko se sadržaj razlikuje i da je skrojen za srpsku publiku. To nisu tek prevedene međunarodne vesti. Naš cilj je uvek da dodamo vrednost, naročito kroz analize, stavljanje u kontekst i objašnjavanje onoga što okružuje neku vest. Mi pažljivo slušamo publiku i upravo je to ono što cene kod nas. A mislim da to nedostaje lokalnom medijskom tržištu u Srbiji.

Dešava li se onda da imate različit pristup nekoj vesti u različitim jezičkim sekcijama?

– Naravno. Ali mi smo srećni jer možemo da ponudimo ekspertizu i veštinu da digitalno formatiramo vesti, uključujemo data novinarstvo da objasnimo neke priče, koristimo animaciju i druge najsavremenije tehnike, najbolje video sadržaje. Ali to ne radimo samo kada izveštavamo o Severnoj Koreji ili Donaldu Trampu. Želimo da ljudi vide izazove unutar sopstvenog društva, kako žive, kakva im je okolina, zdravstvena zaštita, sport. Sve su to teme koje BBC pokriva.

Pomenuli ste da postoji prostor za Bi-Bi-Si na srpskom medijskom tržištu. Na šta mislite?

– Mi mislimo da su svi srpski novinari ponosni na to što rade i mi vidimo da je Srbija na mnogo načina uspešno i rastuće medijsko tržište. Ali kao i svako medijsko tržište ima neke mane. Priče koje se izbegavaju. Visoko komercijalizovana priroda srpskog medijskog tržišta znači da...

Da li biste isto rekli i za britansko medijsko tržište?

– Naravno. Podsećam vas da sam rekao svako medijsko tržište ima svoje probleme. Nijedno nije savršeno. Problem u vođenju medija ovde kao i bilo gde u svetu znači da postoji prostor za Bi-Bi-Si da investira u novinarstvo koje služi javnosti. I to želimo da radimo u partnerstvu sa srpskim medijskim organizacijama nikako protiv njih.

Kako vidite korisnika svog sajta ovde u Srbiji, ko je ta osoba?

– To je pravo pitanje. Mi pozivamo sve uzraste, polove, rase i tipove ljudi, ali bih rekao da je naša ciljana publika ona koja se zanima za događaje u svetu, ali ih zanima i objašnjenje događaja u sopstvenoj zemlji i regionu. A zanima ih i visoko kvalitetan digitalni sadržaj koji nisu mogli da nađu na drugim mestima.

Govorimo o digitalno pismenim ljudima koji vole da prate vesti na internetu i koji prihvataju Bi-Bi-Si kao jedan od izvora vesti koje će koristiti uključujući tu, naravno, i lokalne srpske medije.

Znači da govorite o mladima?

– Ne mora da znači. Verovatno znate i po svojoj porodici da su stariji ljudi takođe na internetu, da prate digitalne vesti, nije fer reći da su takve vesti samo za mlade. Budući da naš servis nije komercijalan mi ne gađamo posebno mlađu publiku zbog nekog profita. Ali raduje nas mlada publika koja možda nije odrasla uz Bi-Bi-Si tokom Hladnog rata i kasnijih sukoba ovde. Ti mladi Srbi nas nisu pratili tada i mi ih pozivamo da nas prate sada.

U toj prošlosti BBC je bio pre svega radijski servis. Šta je sada?

– Sada je digitalni servis, na internetu je. Mada mi imamo i dalje veliku publiku na radiju, možete slušati Svetski servis i dalje...

Ali se pomerate ka internetu.

– To se menja od zemlje do zemlje. U Srbiji možete gledati Bi-Bi-Si na televiziji, radio možete naći na digitalnim platformama. Ali moramo da ponudimo sadržaj na platformi koja nam je isplativa. Nažalost, više nemamo FM radijski servis koji smo imali ranije u Srbiji.

Donedavno ste bili aktivan novinar i urednik. Nedostaje li vam to?

– Iskreno, pomalo mi nedostaje. Sada sam visoki menadžer više nego izveštač. Ali imam strast prma međunarodnim vestima koje pokrivamo. I ovo je odlična pozicija za biranje tema i priča širom sveta kojima ćemo se posebno baviti.

Možete li to i dalje da radite?

– Mogu ako hoću. Ali, mi na sreću zapošljavamo sjajne ljude poput naše ekipe na Bi-Bi-Si Njuz Serbian sajtu. Dakle, mi izaberemo prave ljude i onda njima prepustimo da donose odluke.

Rekli ste da je borba protiv lažnih vesti vaš prioritet. Šta je sa privatnošću? Trenutno je aktuelan slučaj pevača Klifa Ričarda, koji tuži Bi-Bi-Si optužujući ga da mu je uništio ugled jer je prenosio iz helikoptera kako policija pretresa njegovu kuću. Ispostavilo se da nije bio kriv. Znači li to da odustajete od praćenja policijskih istraga?

– O tom slučaju sada odlučuje sud u Britaniji, te ne mogu o tome da pričam. Ali ono što mogu da kažem je da se Bi-Bi-Si bori za svoje pravo da izveštava u interesu javnosti o stvarima koje jesu vest. Pozdravljamo to što sud odlučuje o ispravnosti naših postupaka. Novinari mogu biti tuženi u Ujedinjenom kraljevstvu, kao i ovde u Srbiji ili bilo gde drugde. Mi smo uvek spremni da branimo svoje novinarstvo na sudu i radićemo tako i dalje.

Digitalizacija nam je omogućila znatno više pristupa nego ikada ranije. Dronom mogu da snimam vaše dvorište. Treba li to da koristimo?

– Bi-Bi-Si kao i bilo koja druga organizacija treba da radi u okviru zakona. Mi podržavamo to da zakon jasno kaže šta novinari smeju, a šta ne smeju da rade. Ali, u pravu ste. Tehnologija je izmenila način kako dolazimo do vesti i kako ih dalje širimo i to je zakomplikovalo pitanje privatnosti. Kako privatnost osoba o kojima izveštavamo, tako i privatnost naših podataka što smo nedavno videli u slučaju Fejsbuka. Zato verujem da će ljudi kada dođu na naš srpski sajt videti da mogu da nam veruju da ćemo njihove podatke tretirti sa poštovanjem.

Drugo pitanje o kojem se ovde mnogo više zna je da li je ovo dobro vreme za muškarce u medijima. Zbog bolje plate, naravno. I tu je Bi-Bi-Si bio na tapetu.

– To je tačno. Ali Bi-Bi-Si je bio jedna od prvih organizacija koja je objavila razlike u primanjima muškaraca i žena. Pokazalo se da to nije velika razlika. Nekih sedam odsto na godišnjem nivou u informativnom programu za ista radna mesta. Naravno da je to i dalje previše. Generalni direktor lord Hol rekao je da će do 2020. razlika biti izbrisana. Sebe vidimo kao lidera na tržištu po ovom pitanju. Imamo mnogo posla i sa našim zaposlenima razgovaramo mnogo o tome kako to da rešimo.

Da li to promovišete i u programima Bi-Bi-Sija?

– Vidite, divno je biti ovde u Srbiji gde imamo zaista raznolik tim, pun entuzijazma. Za nas rade ambiciozne mlade žene, na čelu redakcije je novinarka. Stvarno verujem u to, da je to pravi put. Da najbolji ljudi dobiju posao. Srećni smo što smo šampioni raznolikosti ovde u Srbiji.

Poslednje pitanje je kada bih vas pitao da se kladite ko će biti vodeći medij za pet godina, televizija ili internet, koga biste odabrali?

– Zvanično hoću da kažem da je televizija dugovečnija nego što su mnogi mislili. Televizijske vesti su veoma snažan medij koji i daje ima ogromnu publiku. Tako da Bi-Bi-Si ima veliku televizijsku publiku ovde na Balkanu. I tako će biti još neko vreme. Ali svima je jasno da će u dužem vremenu sav informativni sadržaj otići na digitalne platforme. Ali ugled progama kao što je televizija Bi-Bi-Si ostaće neokrnjen u decenijama koje dolaze.

Ali za pet godina, na šta biste se kladili?

– I dalje mislim da će naša televizijska publika za pet godina biti na globalnom nivou veća od one na internetu. Ali za dvadeset godina, ko zna. Najverovatnije će biti obrnuto.