Zaustavljena izrada nove medijske strategije, predlog da se uključi OEBS

Vasiljevićeva je u Skupštini Srbije rekla da je predsednik Vučić predložio da se OEBS uključi u izradu medijske strategije, kao i da se sa njima razgovara o tome šta treba uraditi da se mediji osećaju slobodnije u Srbiji.

"Mislim da bi bilo korisno da napravimo novu radnu grupu za izradu startegije u koju bi trebalo da budu uključeni svi relevatni predstavnici domaćih međunarodnih strukovnih udruženja i međunarodnih organizacija koje se bave zaštitom medija i slobode medija", rekla je Vasiljevićeva na sednici Nacionalnog konventa.

Istakla je da je osnovna poruka da država želi da se povuče iz medija i da ne želi veće učešće u medijima.

''Osnovni razlog za zaustavljanje medijske strategije zato što su se pojavili razni komentari i dobili smo kritike međunarodnih organizacija i domaćih stručnjaka'' rekla je Vasiljevićeva i dodala da nije sigurna koliko su svi imali uvid u strategiju.

Smatra da su i predsednica vlade Ana Brnabić i predsednik Srbije Aleksandar Vučić želeli da daju više vremena Ministarstvu kulture, nevladinom sektoru, kao i predstavnicima strukovnih udruženja da se vidi šta je u strategiji dobro, a šta treba menjati.

''Mislim da će na konsultacijama sa predsednikom Srbije, premijerkom i ministrom kulture biti izložen plan na koji način ćemo dalje raditi na tome, ali u svakom slučaju to će biti uz veće učešće institucija, civilnog sektora i međunarodnih strukovnih udruženja'', navela je Vasiljevićeva.

Prema njenim rečima, važno je da se čuje glas stručnjaka i profesionalnih udruženja i dodala je da očekuje predloge nevladinih organizacija.

"Vlada treba da predloži put do najboljeg rešenja"

"Predsednik je posle kraće konsultacije sa predsednicom vlade zainteresovan da započne proces strateškog kreiranja politike, koji će omogućiti inkluzivnost i otvorenost procesa", rekla je Vasiljevićeva.

Dodala je da bi Vlada Srbije trebalo da predloži kako i na koji način da se dođe do najboljeg rezultata.

"To uključenje treba da bude na bazi ozbiljnih analiza, studija i najbolje prakse, ali uz uvažavanje činjenica na kom nivou je naša politička kultura. Sve zahteva vreme. U pitanju je proces, jer ovo sve dosta dugo traje. Ovo nije priča koja traje četiri godine već mnogo duže", rekla je Vasiljevićeva.

Navodeći da mnogo toga treba da se promeni iz nasleđene prakse, savetnica za medije predsednika Republike rekla je da je važno da postoji svest o problemu koji se možda različito vidi uz međusobno uvažavanje.

Učesnici sednice Konventa o slobodi medija

Između ostalog, na petoj plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji rečeno je da je u Srbiji je od početka godine zabeleženo 30 pretnji, pritisaka i napada na predstavnike medija.

Poručeno da država shvata vrlo ozbiljno svaku pretnju, a posebno pretnju novinarima.

"Ugrožavanje bezbednosti novinara je najstrašnija stvar koja može da se desi. Niko u državi to neće podržati i niko neće stati na stranu nasilnika i sakriti napad. Moramo zajedno da se borimo protiv toga. Bezbednost novinara je naš zajednički cilj za koji ćemo se boriti", rekla je Suzana Vasiljević.

Tanja Maksić, novinarka BIRN-a je govorila o davanju finansijskih sredstava iz republičkog budžeta što je, kako je ocenila, jedna od najvažnijih poluga za ekonomsku održivost medija.

"Zato je vrlo važno da se ovaj novac raspodeljuje fer, transparentno i potpuno kontrolisano", rekla je Maksićeva.

Maksić je navela da je projektno sufinansiranje dobar model koji treba unaprediti, a primenju ga mnoge evropske države kao vrstu pomoći medijima.

Govoreći o registru medija, ona je rekla da je zamišljen kao centralno mesto gde će moći da se pronađu podaci i o vlasničkoj strukturi medija, kao i o tokovima državnog novca.

"Taj registar je upostavljen, ali nije ažuriran", rekla je Maksićeva i dodala da mnoge državne institucije, ali i javna preduzeća ne prijavljuju kako troše novac na oglašavanje. 

Projektna menadžerka NUNS-a Tamara Filipović rekla je da u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku piše da nasilje nad novinarima, zastrašivanje, napadi i pretnje koje oni trpe izaziva veliku zabrinutost.

"Rekla bih da kod naših novinara taj nivo osećaja više nije zabrinutost, već je prerastao u strah", rekla je Filipovićeva.

Prema podacima NUNS-a, prošle godine je bilo 92 pritiska, pretnji, fizičkih napada i sličaja nadziranaj novinara, kao i napada na imovinu, rekla je Filipović i dodala da je ove godine zabeleženo ukupno 30 pretnji, pritisaka i napada.

Precizirala da je bilo šest pretnji, dva fizička napada i 22 pritiska, ne računajući poslednje pretnje upućene Ivanu Ivanoviću i one koje su posledica izjave lidera radikala Vojislava Šešelja.

Filipovićeva je upozorila da je položaj novinara danas loš, da postoji autocenzura zbog pritiska, a da im je plata ispod proseka.

Državni sekretar ministarstva kulture i informisanja Aleksandar Gajović ne slaže se sa konstatacijom koja se navodi u izveštaju EK da nije bilo napretka u slobodi medija, navodeći da je Srbija stvorila regulatorni okvir koji omogućuje da mediji deluju nesmetano i slobodno.

Ocenio je da prostora za dalje jačanje slobode medija ima i podsetio da su od 2014. doneta tri medijska zakona - Zakon o javnom informisanju, o elektronskim medijima i medijskim servisima.

"Srbija čvrsto podržava principe i standarde slobode medija", rekao je Gajović koji je istakao da on lično, od kada je stupio na tu dužnost, nije odbio nijedan medij za izjavu, bez obzira da li su bliski vlasti ili ne, te kakav im je sadržaj.

Zlatko Minić iz Transparntnosti ukazuje da se u izveštaju konstatuje da je odlika medijskog okruženja finansiranje iz državnih resursa, te upozorio da nije uređeno oglašavanje državnih organa.

"Bilo je najava da će se to urediti posebnim propisom. Prošlo je tri, četiri godine, a i dalje se ništa nije desilo", rekao je Minić.

Đorđe Vukadinović, poslanik Nove Srbije - Pokret za spas Srbije, rekao je da treba biti oprezan kada je reč o povlačenju države iz medija, jer je sada, kada se to već gotovo dogodilo, situacija u medijima "još gora".

Ocenio je i da je dobro što će se "resetovati" medijska strategija.

Šef Odeljenja za informisanje, komunikaciju i medije Delegacije EU u Srbiji Pol Henri Preset zaključio je da se EK i dalje drži procene koja je navedena u izveštaju, da nije učinjen napredak u oblasti slobode medija.

"Hteo bih da citiram. Nema napretka, ali ovaj nedostatak napretka nas sve više brine. Ne bih da idem od slučaja do slučaja. U izveštaju stoji da ima zastrašivanja i nasilja nad novinarima", rekao je Preset i poručio da vlasti moraju da promovišu javni dijalog.