Manastir Budisavci – svetinja iz 14. veka

Srednjovekovna svetinja u Metohiji, Manastir Budisavci o kome brine malobrojno sestrinstvo, opstaje u albanskom okruženju. Nekada je istoimeno selo imao tridesetak pravoslavnih domaćinstava. Sada su malobrojni Srbi na desetak kilometara od svetinje, koja je metoh Manastira Pećke patrijaršije.

Manastir Budisavci posvećen Preobraženju Gospodnjem sazidan je u četrnaestom veku. Prenosi se da je zadužbina kralja Milutina, jer se u njegovoj povelji iz 1318. godine pominje da je manastirski posed sa okolinom darivao Hilandaru.

Svetinja je kao metoh Pećke patrijaršije kroz vekove bila na brizi arhiepiskopa i patrijaraha srpskih. Sadašnje freske naslikane su u doba patrijarha Makarija u šesnaestom veku.

"Što se tih fresaka tiče, radionica koja je izvela živopis nam zapravo nije sasvim poznata. Svoj posao nepoznati majstori uradili su briljantno. Jedna od najlepših celina je na južnom zidu, gde je portretski prikazan patrijarh Makarije sa modelom hrama i dugim molitvenim natpisom se obraća Hristu", kaže dr Svetlana Pejić, istoričar umetnosti u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Srbije.

Od tog slikarstva sačuvane su u prvoj zoni figure svetitelja. A u najvišim zonama ciklus velikih praznika, čijoj se lepoti na liturgijama dive Srbi povratnici iz okolnih sela.

"Ima Srba, Osojane, Vidanje, Žač, u Drsniku, ima ih svuda pomalo. Nedeljom ih bude petnaest, dvadeset. Ova cela okolina kada treba da se radi nam pomaže", ističe pećka sestra Matroka.

O važnosti ovog metoha patrijaršije govori i pećka igumanija Haritina.

"Tamo nam je imanje, otuda dobijamo hranu za stoku. To je jedino što možemo da koristimo. Ostala imanja su nam nepristupačna za sada", dodaje igumanija Haritina.

Srednjovekovne zadužbine u Metohiji pohode ne samo verujući već i strani turisti koji se tako upoznaju sa nasleđem srpskog naroda, čiji su spomenici integralni deo istorije i kulture sveta.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.