Danas je Vavedenje

Ovaj praznik, obeležen crvenim slovom u bogoslužbenom kalendaru SPC, je slava beogradskog manastira Vavedenje na Topčiderskoj zvezdi i jedan je u nizu zapovednih praznika kojim se veliča uloga Bogomajke u hrišćanskoj veri.

Vavedenje je slava manastira Hilandar na Svetoj Gori, pa će bratsvo srpske carske lavre proslaviti praznik svoje zaštitnice i zaštitnice čitavog Atosa.

Prema predanju, Bogorodica je jedina žena koja je stupila na tlo Svete Gore na svom misionarskom putovanju po povratku iz Svete Zemlje.

Činom Vavedenja Marijinog, kaže jevandjelsko predanje, sveti roditelji ispunili su zavet da će porod, kojeg dugo nisu imali, "predati Bogu na službu".

"Napred su išle device, sa zapaljenim svećama, a za njima presveta Deva, ukrašena carskim blagoljepnim haljinama, kako priliči kćeri carevoj i nevesti Božjoj", zapisano je u "Prologu" vladike Nikolaja Velimirovića.

Hrišćansko predanje kaže da je prvosveštenik jerusalimskog hrama Zaharija, otac svetog Jovana Preteče, uzeveo za ruku Mariju i uveo je "ne samo u hram nego u Svetinju nad Svetinjama, u koju niko nikada ne ulažaše osim arhijereja, i to jedanput godišnje".

Ovo uvodjenje device Marije na mesto za prvosveštenike i postupak Zaharijin u hrišćanstvu se tumači kao deo proročanstva o dolasku Spasitelja.

Na pravoslavnim ikonama Vavedenja slika se Bogorodica u pratnji devojaka sa upaljenim voštanicama, a jedna od  najlepših predstava je slavska ikona manastira Hilandar.

U Crkvi kralja Milutina u Studenici je jedna od najvrednijih i najbolje očuvanih fresaka sa istom scenom Vavedenja.

Na slavskim ikonama Vavednja slika se takođe i scena ulaska Marije i svetoh roditelja u  jerusalimski hram.

U narodu se Vavedenje naziva i Sveta Prečista koju su nekada osobito poštovale žene. Taj praznik su slavili i stočari koji toga dana nisu uzimali u ruke makaze, srpove ili kose.

U istočnoj Srbiji su na osnovu vremena toga dana predskazivali rod useva - vedro nebo obećava dobru letinu.