Više od 6.000 prijava zbog ekološkog kriminala

Po evidenciji Agencije za zaštitu životne sredine 5.800 kompanija nije podnelo izveštaj u zakonskom roku.

"Želimo da im pošaljemo poruku da u narednom periodu to učine kako bismo izbegli zakonsku proceduru podnošenja prektršajnih prijava", rekao je Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine. 

Kako kaže, Agencija je implementirala savremeno softversko rešenje koje omogućava da se prati šta se dešava sa proizvodima koji postaju otpad, a šta se dešava sa otpadom koji ulazi u našu zemlju i koji izlazi. 

Nacionalnom registru izvora zagađivanja prošle godine dostavljeno je 23.000 izveštaja, 8.000 više nego pre tri godine. Od ekološke takse naplaćeno je 10 milijardi dinara. Petina tog iznosa otišla je na naknade za reciklažu.

"Firme koje očekuju neki podsticaj od države jednostavno moraju da izveštavaju na godišnjem nivou o sakupljenim i tretiranim količinama. Na osnovu tih izveštaja plaćam ekotaksu i očekujemo da od te ekotakse u perspektivi i mi dobijemo neki podsticaj", kaže Dušan Šušnjar iz preduzeća za zbrinjavanje otpada "Desanio".

Agencija je pokrenula oko 6.000 prekršajnih prijava, a u saradnji sa MUP-om oko 200 krivičnih prijava protiv preduzeća i ovlašćenih lica u preduzećima koja ne ispunjavaju zakonske obaveze dostavljanja podataka.

Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu i Udruženja sudija prekršajnih sudova kaže da je za to protiv pravnog lica propisana novčana kazna od 500.000 do milion dinara, za odgovorno lice u tom pravnom licu od 25 hiljada do 50 hiljada dinara, za preduzetnike od 250 do 500 hiljada dinara.

Međutim, to nije jedina sankcija, i kako kaže, zakonom je predviđeno da može biti izrečena i zaštitna mera pravnom licu zabrana da vrši određene delatnosti.

Posle otkrivanja više lokacija sa opasnim otpadom Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je inicijativu za pooštravanje kazni za ekološki kriminal.