Šta simbolizuju najstariji vaskršnji običaji

Najstariji vaskršnji običaj je bojenje jaja. Prvo jaje je uvek crveno a čuva se do narednog Vaskrsa kao čuvarkuća za zdravlje porodice. U narodu se veruje da ima i drugih pozitivnih svojstava.

Veruje se da će, ako se jaje zakopa u mravinjak da ga mravi pojedu, ljudi imati para u novčaniku koliko ima i mrava.

Takođe, crvena boja je, veruje se, simbol Hristovog vaskrsnuća, krvi, radosti, ponovnog života.

Ima nekoliko verzija religijskog tumačenja zašto se prva uskršnja jaja farbaju u crvenu boju.
I naučnici se slažu da se praksa ustalila jer datira još od početaka hrošćanstva. 

Etnolog Narodnog muzeja u Čačku Snežana Ašanin objašnjava kako je nastala simbolika farbanja prvog jajeta crvenom bojom.

"Kada je Isus Hristos razapet i stradao na Golgoti, njegova majka je na njegov grob u znak žalosti donela belo jaje. Međutim, u momentu njegovog vaskrsnuća, to jaje je postalo crveno, što znači beskonačan životni krug", priča Snežana Ašanin.

Motivi zeca u pravoslavlju 

Pravoslavni i katolički vernici na sličan način proslavljaju Vaskrs. Šarena jaja, motivi prirode i životinja prisutni su u dekoracijama i običajima.

Motivi zeca više se vezuju za katolički Uskrs ali ga ima i u pravoslavlju.

Snežana Ašanin kaže da su se pravoslavni vernici vremenom i sasvim slučajno odvojili od tog simbola.

"Međutim, na starim uskršnjim jajima koje možemo naći u nekim muzejima, možemo da nađemo i ofarbanog zeca", navodi Ašanin.

Praznik uskrsnuća počinje ponoćnom Vaskršnjom liturgijom čime se završavaju dani žalosti i počinje prvi dan Uskrsa koji je uvek u nedelju.

Proslava se nastavlja jutarnjim liturgijama u svim pravoslavnim hramovima.

Razbijaju se uskršnja jaja i završava najduži i najstroži post u godini, koji traje sedam nedelja pre Vaskrsa.