Predsednik Višeg suda o izazovima srpskog pravosuđa

Ako sudija koji radi na slučajevima organizovanog kriminala ili ratnih zločina za šest godina ima 78 odsto ukinutih odluka to znači da on ne radi dobro taj posao, poručuje predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović u intervjuu za "Tanjug" u kojem otvoreno govori o izazovima srpskog pravosuđa danas, pre svega profesionalnim.

Aleksandar Stepanović je bio otvoren i kada su u pitanju medijski interesantni predmeti, poput "stečajne mafije", slučajeva "Šarić", "Mišković", "Ćuruvija"... a govori i o drugim izazovima najvećeg suda u Srbiji, na čijem je čelu već pet godina.

Stepanović primećuje da su sudije i u okolnostima tranzicije uspele da očuvaju duh srednje građanske klase, te, kako je naveo, treba i svojim radnim angažovanjem i ponašanjem da potvrđuju dostojanstvo i ugled sudijske profesije.

"Za tu funkciju su dobili mandat građana Republike Srbije do kraja svog radnog veka, što je, na neki način, i privilegija u odnosu na druge akademske profesije", ocenio je predsednik Višeg suda.

Ukazao je, međutim, da se, imajući u vidu strukturu i težinu krivičnih dela u kojima postupaju, sudije njegovog suda povremeno susreću sa bezbednosnim izazovima, kao i da su mu se, kao rukovodiocu, usmeno i pisano obraćale za rešavanje određenih bezbednosnih rizika.

"Izvestan broj sudija Višeg suda u Beogradu nalazi se pod zaštitom pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova i ostalih službi iz sektora bezbednosti", precizirao je Stepanović.

O raspoređivanju sudija

Kada je u pitanju raspoređivanje sudija u posebna odeljenja Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal i ratne zločine, Stepanović je ukazao da je odlukom o Godišnjem rasporedu poslova koju donosi predsednik suda u tim odeljenjima od 2006. godine do danas prestalo da postupa više od 20 sudija.

U svim tim slučajevima, kako je napomenuo, do prestanka postupanja je došlo u skladu sa svim zakonskim osnovima, uključujući i istek mandata od šest godina.

Period od šest godina, na koji sudija može biti raspoređen u Posebno odeljenje ograničen je Zakonom, što znači da se ne radi o bezuslovnom i neograničenom stečenom pravu sudije da postupa u predmetima Posebnog odeljenja, naglasio je Stepanović.

"Zakon je predvideo kriterijume i merila, koja kao predsednik suda moram da cenim kako bih utvrdio da li su ispunjeni uslovi da se sudiji kojem ističe mandat u Posebnom odeljenju – mandat produži za još šest godina", istakao je Stepanović.

Rezultati rada – egzaktni 

Pri tome, kako je ukazao, rezultati rada su vrlo egzaktni, a kriterijumi su podjednako utvrđeni za svakog sudiju.

"Ako neko, na primer, za šest godina ima 78 odsto ukinutih odluka u krivičnoj materiji Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, to po mojoj oceni znači da taj sudija ne ispunjava uslove za produženje mandata u tom odeljenju", ukazao je Stepanović.

Navodeći da je svestan da odluke koje donosi ne mogu uvek pogodovati ličnim interesima i željama svih sudija, Stepanović je istakao da mu zakon nalaže da sve odluke donosi u interesu suda i u skladu sa njegovim potrebama.

"To ću i dalje činiti", poručio je predsednik Višeg suda u Beogradu.

Palata pravde postaje "pametna zgrada" 

Kada je u pitanju rekonstrukcija beogradske Palate pravde u Savskoj ulici, on očekuje da će ta sudska zgrada ponovo proraditi u punom sjaju kao "pametna zgrada" u toku sledeće godine.

To će biti najveći pravosudni objekat u Srbiji površine od 24.000 kvadratnih metara, napomenuo je Stepanović, koji će kao predsednik Višeg suda biti "domaćin" te pravosudne institucije.

Nakon okončanja radova na rekonstrukciji i adaptaciji sudnica Palate pravde, koji su predviđeni da traju 24 meseca, Viši sud u Beogradu će ponovo biti kompletan na jednom mestu, tako što će njegova krivična odeljenja uključujući i novo Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, posle skoro jedne decenije biti smeštena u istoj zgradi sa građanskim odeljenjima.

Inače, posebna odeljenja suda za organizovani kriminal i ratne zločine suda, kao i nadležna tužilaštva, ostaće u zgradi u kojoj su od svog osnivanja u Ustaničkoj ulici.

Sedmospratnica u Savskoj ponovo će biti sedište i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, krivičnog odeljenja Prvog osnovnog suda u Beogradu i Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, koji se kao i beogradski Viši sud trenutno nalaze na drugim privremenim lokacijama.

Nakon rekonstrukcije, to će biti "pametna" zgrada sa znatno većim brojem sudnica i kabineta, najsavremenijim IT sistemom za audio-video snimanje suđenja i daleko boljim administrativno tehničkim uslovima za rad zaposlenih.

Stepanović očekuje da će investiranje države u prostorne kapacitete i tehničku opremljenost uticati i na povećanje efikasnosti rada pravosudnih organa u Beogradu, a građanima Beograda i Srbije znatno olakšati pristup sudu.

O suđenju u razumnom roku 

Kada je u pitanju zaštita prava na suđenje u razumnom roku, Stepanović kaže da mu je u toku 2017. godine podneto ukupno 810 prigovora, od čega se 762 prigovora odnosilo na građanske postupke, a 48 na krivične.

Od ukupnog broja podnetih prigovora (810) usvojeno je 93 prigovora.

Prema Zakonu o zaštiti suđenja u razumnom roku, kada se usvoji prigovor i utvrdi da je došlo do povrede prava, predsednik suda ukazuje sudiji ili javnom tužiocu na razloge zbog kojih je povređeno pravo stranke i nalaže sudiji da u roku, koji ne može biti kraći od 15 dana, ni duži od četiri meseca, preduzme procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak.

"Ove procesne radnje se odnose na ubrzanje postupka, ali ne smeju se pretvoriti u prejudiciranje sudske odluke ili zahtevanje od suda da odluči na određeni način", napomenuo je predsednik Višeg suda.

"Složeni predmeti organizovanog kriminala" 

Na pitanje kada mogu da se očekuju prvostepene presude, odnosno okončanja suđenja optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, kao i ponovljenim procesima protiv Miroslava Miškovića i Darka Šarića, Stepanović je ukazao da je "nezahvalno i nedozvoljeno" da predsednik suda to prejudicira, imajući u vidu da se radi o složenim predmetima organizovanog kriminala za koje je javnost posebno zainteresovana.

"Iz iskustva, kao sudija, mogu samo da pretpostavim, s obzirom na dosadašnju dinamiku u izvođenju dokaza i faze dokaznog postupka, da će sva tri krivična postupka dobiti epilog do kraja ove godine. Suđenja se zakazuju i održavaju redovno, jednom do dva puta mesečno i mogu da kažem da sudska veća postupaju vrlo ažurno", ocenio je Stepanović.

Primera radi, naveo je da je u postupku protiv optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije sud potvrdio optužnicu u martu 2015. godine, od kada je od 70 glavnih pretresa, 69 održano, dok je samo jedan bio odložen zbog problema sa tehničkom opremom.

"U dosadašnjem toku postupka (za ubistvo Ćuruvije) je ispitano preko 100 svedoka, od čega je 89 predložilo Tužilaštvo za organizovani kriminal, a preostale svedoke je predložila odbrana", naveo je Stepanović.

Kada je u pitanju krivični postupak koji se vodio protiv Gorana Kljajevića i drugih, poznat kao "stečajna mafija", u kojem je najveći broj okrivljenih oslobođen optužbi, ili su optužbe zastarele, predsednik Višeg suda je naveo da je zbog toga na ime troškova postupka braniocima i okrivljenima do sada dosuđeno ukupno oko 280 miliona dinara.

To je kako je naveo, uticalo da račun Višeg suda u nekoliko navrata u toku godine bude u blokadi.

Upitan ko snosi odgovornost za takve procesne situacije, on je istakao da "sud donosi odluke na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja i dokaza koji su izvedeni na glavnom pretresu, isključivo na osnovu podnetog optužnog akta nadležnog tužioca".

"Prema Zakoniku o krivičnom postupku, javni tužilac je jedini ovlašćen da preduzme krivično gonjenje i proceni da li će pokrenuti krivični postupak protiv učinilaca krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti, kao i da sudskom veću pruži valjane dokaze za svoje tvrdnje iz optužnice", napomenuo je Stepanović.

Kao predsedniku Višeg suda u Beogradu prioriteti u radu su mu, kako je naveo, od prvog radnog dana bili i ostaju – transparentost u radu, efikasnost i kvalitet.

Sudovi u Beogradu rešavaju dve trećine svih predmeta

Stepanović smatra da je najveći izazov za srpsko pravosuđe to što se u Beogradu trenutno rešava oko dve trećine svih sudskih predmeta u državi.

"U toj neravnomernoj opterećenosti, po mom mišljenju, leži ključ za rešavanje efikasnosti srpskog pravosuđa", precizirao je Stepanović za Tanjug napominjući da svi zaposleni u beogradskom pravosuđu ulažu vanredne napore da bi savladali ogroman priliv novih predmeta i da bi rešili stare.

Ukazao je da je u toku 2017. godini u Višem sudu u Beogradu bilo ukupno 68.570 predmeta u radu, dok je u nekim sudovima u Srbiji taj broj i do hiljadu puta manji.

Posebno su, kako je ukazao, nesrazmerno i višestruko više nego u drugim sudovima u Srbiji opterećene sudije građanskog odeljenja Višeg suda u Beogradu, kako prvostepenog, tako i drugostepenog.

Prema statističkim podacima, u ovom odeljenju sudije su u 2017. godini imale u radu prosečno oko 1.200 predmeta, a u drugostepenom građanskom odeljenju prosečno preko 2.500 predmeta.

"Kada uporedimo ovakve statističke podatke i činjenicu da sudije u nekim sudovima u Republici na mesečnom nivou imaju u radu broj predmeta koji se mogu izbrojati na prste jedne ruke, onda je jasno koliko je nejednaka opterećenost sudova i u ovoj materiji", napomenuo je Stepanović.

Napomenuo je da je u Višem sudu u Beogradu u toku 2017. godine ukupno rešeno 39.125 predmeta, što znači da je svaki sudija u proseku rešio 536 predmeta.

broj komentara 0 pošalji komentar