Priprema tužbe zbog posledica NATO agresije

Ni danas, skoro dve decenije kasnije, ne zna se tačan broj žrtava, kao ni sve posledice NATO bombardovanja. Javnost, međutim, i dalje deli jedna činjenica – da li i u kojoj meri je osiromašeni uranijum uzrok porasta brojnih malignih oboljenja u našoj zemlji.

Danica Grujičić, načelnica Klinike za neurohirurgiju KCS-a kaže da su svetska laboratorija i švajcarska laboratorija, nezavisno jedna od druge, dokazale da u tom oružju postoje tragovi plutonijuma koji se nalazi samo u nuklearnim elektranama.

"Oni su namerno bombardovali hemijska postrojenja, naftna postrojenja, elektro-postrojenja gde su tačno znali koja količina jako opasnih toksičnih sredstava postoji. I to je sve otišlo u vazduh, vodu, zemlju", kaže Grujičićeva.

Direktne posledice NATO bombardovanja i porasta malignih oboljenja teško je dokazati. Na tome radi tim eksperata.

"Zato je važno da se formira Koordinaciono telo, a ja evo imam neke naznake da će to biti sledeće nedelje, gde će stručnjaci različitih profila reći šta se desilo, svaki za svoju oblast. Tu su hemičari, biolozi, ekolozi, inženjeri poljoprivrede", navela je Grujičićeva. 

Jedan od ključnih dokaza je činjenica da je italijanski sud osudio državu jer su pojedini vojnici, koji su boravili na Kosovu i učestvovali u NATO agresiji, oboleli od kancera zbog čega im država plaća odštetu. Neki, ipak, misle drugačije.

"Veoma je velik broj maligniteta u svim zemljama Evropske unije, a to direktno vezivati za posledice bombardovanja je sa jedne strane veoma teško dokazati, a sa druge strane – kod određenih ljudi otvara mogućnost za promociju ili nadu da će pred sudovima moći da ostvare prava", rekao je Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava. 

Na Srbiju je 1999. bačeno oko 15 tona uranijuma – uglavnom na Kosovu, ali i četiri lokacije na jugoistoku Srbije. A broj obolelih od kancera je petostruko porastao.