Primedbe AKS na radni tekst ustavnih amandmana

"Srednji put koji smo mi izabrali, nezavisno od drugih strukovnih udruženja i vlade je specifičan jer imamo posebnu vrstu odgovornosti da zastupamo i interese advokature kao profesije i interese građana", istakao je Viktor Gostiljac.

Prema njegovim rečima, advokatura je zadovoljna što je uspela da odbrani ustavno-pravni položaj advokature kao ustavne kategorije, s obzirom na to da je u procesu donošenja ovih ustavnih amandamana bilo govora da će doći do izbacivanja advokature iz Ustava što bi za nju bilo neprihvatljivo.

"Tom činjenicom mogu da budu zadovoljni i građani jer im se time ne garantuje samo dobijanje pravne ponoći, već i pravo na dobijanje kvalitetne pravne pomoći koju im može pružiti samo advokatura", naglasio je predsednik Advokatske komore Srbije, na konferenciji za novinare na kojoj su predstavljeni komentari i primedbe AKS na Radni tekst ustavnih amandmana.

Navodi da advokatura nije zadovoljna što je predloženim ustavnim amadmanima došlo do izbacivanja njenog predstavnika iz Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT).

"AKS smatra da advokatura treba da bude deo tih tela, ali da njen predstavnik ne treba da bude biran kao do sada u Narodnoj skupštini, već da advokatura treba da ima pravo da sama izabere svog predstavnika u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca", napomenuo je Gostiljac.

"Napredovanje sudija i tužilaca urediti pravilima"

Predsednik Advokatske komore Beograd Jugoslav Tintor navodi da je dobro što su iz sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca isključeni predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti.

"Kada je u pitanju sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, advokatura smatra da je dobro što su iz njihovog sastava isključeni predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti, ali smatra da većinu članova u tim telima treba da imaju predstavnici sudija i tužilaca koje su izabrale njihove kolege", rekao je Tintor.

Kako je dodao, ono što razlikuje stav advokature u ovim ustavnim reformama i od predstavnika strukovnih udruženja sudija tužilaca, nevladinog sektora i od predstavnika vlade jeste uređenje prvog izbora sudija i tužilaca.

"Stojimo na stanovištu da prilikom prvog izbora na sudijsku i tužilačku funkciju izbor može da izvrši samo Narodna skupština koja predstavlja izraz suverenosti naroda u čije ime sud izriče presudu", naglasio je Tintor.

Navodi da napredovanje sudija i tužilaca treba da bude uređeno jasnim pravilima i uporedivim kriterijumima.

"Nakon izbora u Narodnoj skupštini, karijerno napredovanje sudija i tužilaca treba da zavisi samo od Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca i da bude uređeno jasnim pravilima i uporedivim kriterijumima tako da postoji određena izvesnost u očekivanjima nosilaca pravosudnih funjkcija", naglasio je Tintor.

Pored toga što što je advokatura zadržala položaj u delu Ustava koji reguliše ljudska i manjinska prava, ta profesija smatra da joj je mesto i u delu Ustava koji se odnosi na pravosuđe i da bi Ustav trebalo da predvidi odredbu koja glasi: "advokatura kao deo pravosuđa je samostalna i nezavisna služba pružanja pravne pomoći koja se uređuje zakonom".

"Ne postoji pravosuđe bez advokature"

"Bez pružanja građanima stručne pravne pomoći – građani ostaju bez zaštite pred sudovima i tužilaštvima. Pravosuđe bez advokature ne postoji", ukazao je advokat Vladimir Beljanski.

Ističe da se advokatura zalaže za nezavisnost sudstva jer se, kako je pojasnio, bez nezavisnog sudstva advokatura svodi na nezakonite i nepredviđene radnje.

"Advokatua nije mešetarenje, bavljenje korupcijom i nije trgovina uticanjem već primena prava, naših znanja i veština koje smo sticali godinama kroz ovaj posao. Nezavisno sudstvo je od ogromnog značaja, a toga ne može biti ako mi nismo predviđeni kao deo pravosuđa", naveo je Beljanski.

AKS je u svojim komentarima na Radni tekst ustavnih amandmana istakla i primedbu na predlog da se izbor sudija i tužilaca može izvršiti samo ako je kandidat završio posebnu obuku u pravosuđu.

Takvo rešenje bi, kako smatra advokatura, onemogućilo pristup pravosudnim funkcijama za advokate i druge pravosudne profesije.

Advokatura se takođe zalaže za ujednačavanje sudske prakse i predlaže da se uspostave mehanizmi koji bi obezbedili sprovođenje načela po kome sudovi u jednakim slučajevima donose jednake odluke.

"Jednako postupanje u jednakim slučajevima je nešto što advokatura s pravom očekuje i apostrofinamo pitanje ujednačavanja sudske prakse kao 'rak ranu' srpskog pravosuđa proteklih decenija. Za to pitanje nije našla rešenje nijedna reforma", rekao je Tintor ukazujući na nezadovoljstvo građana nejednakim postupanjem sudova.