Na vantelesnu oplodnju o trošku RFZO i za drugo dete

Ministarka Slavica Đukić Dejanović ukazuje da samo osam odsto parova u Srbiji ima troje i više dece i da je zato finansijska podrška usmerena pre svega na rađanje trećeg i četvrtog deteta.

"Moramo stimulisati što veći broj žena da rode treće, odnosno četvrto dete. Zbog toga su naše mere prioritetno usmerene ka toj populaciji", kaže Đukić Dejanović za Tanjug. 

Ona je dodala da je Strategijom predviđeno da svaka majka za drugo rođeno dete dobija 10.000 dinara mesečno dve godine, a za treće i četvrto, 12.000 dinara, odnosno 18.000 dinara narednih deset godina.

Strategija je usvojena na Vladi Srbije, a, kako kaže Đukić Dejanović, sada predstoji tehnički deo - akcioni plan koji podrazumeva konkretizaciju mera, kao i objavljivanje u Službenom glasniku.

Ministarka pojašnjava da će mere finansijske podrške koje se odnose na drugo, treće i četvrto dete važiti za svu decu koja su rođena od 1. januara 2018. godine i kada budu počele da se primenjuju roditeljima će novac biti isplaćen retroaktivno.

"Zakon o finasijskoj podršci porodici već je predvideo jednokratnu pomoć za prvo dete od 100.000 dinara i ovo je mera koja se odnosi na decu rođenu od 1. jula tekuće godine", rekla je Đukić Dejanović. 

Paušal od oko 5.000 dinara za svako rođeno dete 

Ona je naglasila da novim merama nijedna postojeća mera nije ukinuta, te da roditeljima ostaje dečji dodatak, a da će umesto povraćaja PDV-a na bebi opremu biti uveden paušal od oko 5.000 dinara za svako rođeno dete, što proističe iz već usvojenog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

"Zakon o finansijskoj podršci porodici predvideo je da ukupna suma novca koja je do sada išla na povraćaj PDV-a bude podeljena ravnopravno na svako dete. Majke će kod prvog isplaćenog roditeljskog dodatka dobiti po pet do šest hiljada dinara", naglasila je Đukić Dejanović.

Time se, kako kaže, postiže ravnoparvnija raspodela ukupne sume novca jer su do sada samo roditelji koji su sakupljali račune dobijali određena finansijska sredstva, a oni zauzeti poslom, koji nisu imali vremena da sakupljaju račune, nisu to svoje pravo ostvarivali.

Ministarka kaže da se osim finansijske podrške porodici sa deciom posebna pažnja biti usmerena na edukaciju žena koje su u reproduktivnom periodu, kako bi se smanjio broj abortusa.

Napominje da je neotuđivo pravo svake žene da odlučuje o rađanju i da u to pravo niko ne sme da dirati, ali da komisije u institucijama u kojima se obavljaju prekidi moraju više raditi sa ženama - da im ukažu na sve moguće posledice prekida trudnoće, koji se moraju odvijati isključivo u ustanovama koje imaju apsolutnu sigurnost za zdravlje žene.

Bolje usaglašavanje rada i roditeljstva 

Strategija za podsticanje rađanja insistira na merama kao što su - poboljšanje kontrole prijavljivanja namernih pobačaja, kao i na usvajanju naciopnalnih kliničkih smernica za izvršenje namernih pobačaja.

Strategijom je predviđeno i bolje usaglašavanje rada i roditeljstva, odbnosno da se više koriste postojeća dobra zakonska rešenja.

"Rad ne mora biti fiksan, može biti varijabilan za roditelje. Roditelji treba da napišu molbu, a poslodavac da pozitivno odgovori. Rad može biti i kod kuće, postoji mogućnost skraćenog radnog vremena", pojasnila je Đukić Dejanović.

Dodaje da ugovori o delu, privremeno- povremenim poslovima daju ženama ista prava kao i ženama koje su u stalnom radniom odnosu sa finansijskog asperkta.

Radi se na tome, kako je rekla, da poslodavce koji izađu zaposlenima u susret, koji imaju socijalno odgovorno ponašanje, budu nagrađeni i stimulisani od države.

Dobri primeri Mađarska, Slovenija i Rusija 

Kao pozitivan primer gde su mere podsticaja rađanja dale dobre rezultate Đukić Dejanović je navela Mađarsku i Sloveniju od zemalja u okruženju, ali i Rusiju.

"Mađarska je primer zemlje koja pravi spore ali sigurne korake da popravi demografsku sliku. Oni smatraju da je finansijska podrška važna, ali da su važni i svi oblici edukacije o reproduktivnom zdravlju, angažman lokalne samouprave, medijska kampanja", naglasila je ministarka.

Podsticajne mere u Rusiji koje su uvedene 2006. godine, da za svako drugo dete majke dobiju po 10.000 dolara već daju rezultate i Dejanović kaže da se u toj zemlji beleži pozitivan prirodni priraštaj.

Ona je dodala da i lokalne samouprave u okviru svojih budžetskih mogućnosti treba osnaže žene da donesu odluku da budu treći ili četvrti put majke.

Ministarka je podsetila da danas 52 odsto žena se ostvarilo kao majka jednom, dvoje dece ima 40 odsto žena, dok troje i više dece ima samo osam odsto žena.