"Devedeset plastičnih kesa po stanovniku do kraja 2019."

Goran Trivan navodi da su u Ministarstvu počeli razgovori na tu temu, da su pokrenuti i razgovori sa nekim od trgovinskih lanaca, kako bi se u obzir uzeli svi uslovi i napravila računica oko zamene pet ambalaže i plastičnih kesa biorazgradivim materijalima.

"Hoćemo da pogledamo sve aspekte, ali je sasvim izvesno da ćemo neke korake preduzimati, jer pet ambalaže i plastične kese, koje su deo modernog otpada, toliko zagađuje planetu da su štete gotovo nemerljive", rekao je Trivan Tanjugu.

Kako podseća, veliki broj životinja ugine upravo zbog plastičnih kesa ili pet ambalaže i to se i ne može i neće tolerisati na duži rok.

"Ali, nećemo srljati u rešenja koja nužno ne moraju da budu dobra", kaže ministar uz napomenu da će se razmotriti sva rešenja koja su negde već primenjena, kao recimo da se naplaćuju plastične kese, što će nesumnjivo smanjiti njihovu proizvodnju i upotrebu, ali da postoje i neka druga rešenja.

U Srbiji već postoji dobar deo trgovina koje već prodaju kese od razgradivog materijala, vode se brojne kampanje da korisnici plastične kese zamene platnenim torbama, što je, po mišljenju Trivana, najbolje rešenje za sve one koji brinu o zaštiti životne sredine.

"Konačno, pojavljuju su i nova tehnološka rešenja, poput toga da se u pojedinim delovima sveta, recimo u Indiji, prave kese od skroba. Sve ćemo to imati u vidu i pokušaćemo da se dogovorimo sa trgovinskim lancima kako to da izvedemo i mislim da ćemo lako naći zajednički interes", očekuje Trivan.

U Evropi i svetu se na različite načine ograničava proizvodnja i upotreba plastičnih kesa, a u Srbiji se tek u retkim prodajnim lancima "stimuliše" korišćenje platnenih i papirnih torbi, kesa, vreća ili "onog što donese kupac sa sobom", tako što se plastična kesa naplaćuje.

Maloprodajni trgovinski lanac Merkator S, u okviru koga posluju IDEA, RODA i Merkator Hipermarketi, potvrdio je za Tanjug da razmatra mogućnost smanjivanja upotrebe plastičnih kesa, te da su za njih "najvažniji interesi i potrebe potrošača, zbog čega će tražiti dobar model koji je lako primenljiv u praksi".

I iz kompanije "Delez Srbija" kažu da su više nego spremni da uđu u sistem naplate ovih kesa, a, kako kažu prema njihovim iskustvima i podacima koje imaju sa drugih tržišta, takav jedan mehanizam bi dao najbolje rezultate i smanjio bi upotrebu plastičnih kesa i do 80 odsto.

Sa plastičnim kesama se u svetu "obračunavaju" i tako što neke zemlje uvode i takse kojima se finansiraju troškovi reciklaže i čišćenja, a zanimljiv je i primer iz Engleske, gde u trgovinama na kasama mušterije pitaju da li žele kesu, a ako je odgovor "ne" i ako mušterija ima svoju, odbiće joj od računa 0,1 funtu.

Podaci govore da se godišnje u Srbiji potroše dve milijarde kesa, odnosno da stanovnik Srbije upotrebi 300 kesa godišnje, za razliku od Nemca koji iskoristi 60.

Te kese najčešće završavaju u prirodi i na deponijama, a poznato je da je za njihovu razgradivost potrebno 1.000 godina.