Tri generacije Tošovića na radnom zadatku

Voli svoje selo, a stečena znanja na fakultetu Vojo Tošović primenjuje na porodičnom imanju u voćarskoj, stočarskoj i rasadničkoj proizvodnji.

"Ja sam odrastao ovde, na svom porodičnom imanju. To mi je dosta pomoglo prilikom studiranja, uvek sam se paralelno i bavio proizvodnjom. Kada sam završio fakultet, zasnovao sam porodicu, vratio se ovde i krenuo intenzivnije da radim, znači da podižemo plastenike", priča Vojo.

U sedmočlanoj porodici svi rade na imanju. Naučeni na rad i predanost zemlji koja ih je odgajila i odškolovala, Tošovići i najmlađe uče da im od malena pomažu u svakodnevnim poslovima.

"Pomažem im puno. Pomažem im da pikiramo, da sadimo, da sejemo, da bušimo...", kaže Jovana Tošović.

I mali Jovan je spreman da pomogne. "Kad dođem iz škole tatu pitam, kad ga vidim u plasteniku, treba li šta da se radi, on kaže treba ili ne treba", rekao je Jovan.

Nikolina više voli da radi u kuhinji. "Mogu da radim u plasteniku i to, ali ja sam veći ljubitelj raspremanja po kući i pravljenja kolača", istakla je Nikolina.

Proizvodnju su organizovali tokom cele godine. Od kraja januara, od toplih leja, rasade, do sadnje na poljima i berbe smenjuju se kulture. Pored toga bave se i stočarstvom i tvrde da se na selu može lepo živeti.

"Imamo sad trenutno tri krave i mogu da vam kažem – sve sam na olovku stavljala. Vrlo lepa jedna plata može da se organizuje od toga. Meni je žao kad neko napusti svoj dom, svoju zemlju i kuću i ode dalje. Mislim, može da se živi. Samo sloga i dogovor", ukazuje Zorica Tošović.

Za tri generacije Tošovića sreća je, kažu, da su svi na okupu. U pitomom Radaljevu imaju i zasade šljive i maline, pa posla uvek ima.