Da li će Srbija morati da uvozi radnu snagu?

Ko će da kuva, podučava, leči u Srbiji u godinama koje dolaze? To su poslovi za koje nema dovoljno ljudi. Sve manje je mladih koji se odlučuju da budu auto-mehaničari, zavarivači, pa i kozmetičari.

"U Subotici se dešava da iz susednih gradova kao što je Sombor dovoze autobusima radnike, ili, na primer, u Rumi i Inđiji gde ne mogu da nađu čoveka pa proširuju po 50 do 60 kilometara po različitim selima da bi došli do zaposlenih ljudi", kaže Bojan Šćepanović iz beogradskog Menadžment centra.

Znaju to u Vladi, pa je poslodavcima ponuđeno takozvano međuregionalno posredovanje.

"Upućuju im se lica sa teritorije cele Srbije ili iz konkretnih mesta gde raspolažemo potrebnim profilima radnika. Naši savetnici koji imaju veliko radno iskustvo, objašnjavaju licima koja traže posao prednosti da eventualno promene sredinu i da migriraju na dnevnom nivou", ističe Neda Milanović iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Srbija će uvoziti zanatlije, a fali i desetine hiljada IT stučnjaka, pa država najavljuje novu obuku za još 1.500 ljudi. Odlaze zdravstveni radnici, ali nema ni dovoljno profesora matematike, fizike, stranih jezika.

Dualno obrazovanje kao rešenje? 

Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije smatra da Vlada, poslodavci i sindikati moraju uskoro da sednu i da nešto da menjaju po tom pitanju. 

"Država treba da pripomogne sa forsiranjem dualnog obrazovanja kako sutra ne bi došli u situaciju da za ove pozicije koje smo naveli moramo da uvozimo radnu snagu", objašnjava Slobodan Vojinov iz "Knjaz Miloša".

Zvanično, nezaposlenost u Srbiji je smanjena na 14,7 odsto.

"Svako ko se zaista trudi, ko ulaže u sebe, ko radi na svom napretku svaki dan, može da nađe posao", smatra studentkinja Ekonomskog fakulteta u Beogradu Sara Kasalović.

Student Ekonomskog fakulteta Nikola Stanojčić kaže da Srbija ima dosta potencijala koji sve više izlazi napolje.

"Sve više njih se ne vraća u zemlju posle završenog obrazovanja i mislim da bi nešto trebalo da se učini povodom toga", dodaje Stanojčić. 

U regionu odavno postavljaju ograničenja za uvoz radne snage. U Hrvatskoj je to 30.000 radnika za ovu godinu.