Sen Lo: Bolja budućnost ili rađanje - mlade muči "kvaka 22"

Sen Lo je kaže da je prva reakcija mladih da pokušavaju da obezbede bolju budućnost pre nego što počnu da razmišljaju o tome da imaju decu, "što može biti kvaka '22' (zatvoren krug)".

"Kvaka 22" je situacija u kojoj pojedinac mora da ispuni određeni preduslov kako bi postigao određeni cilj, a da bi ispunio taj preduslov mora da postigne željeni cilj.

Paradoks je nazvan "kvaka 22" po istoimenom romanu Džozefa Helera iz 1961. koji opisuje besmislene birokratske prepreke u Drugom svetskom ratu.

Sen Lo kaže da se baš tako može opisati situacija u Srbiji po pitanju mladih i rađanja.

"Zato se ponekad predugo čeka i onda bude prekasno. Drugo, mlade treba ohrabriti da rano zasnuju porodicu, ali da bi se to desilo moraju da obezbede sebi bolju budućnost", kaže Sen Lo.

Kako ističe, da bi se to dogodilo ekonomija mora da beleži rast i mladi treba da imaju poverenje u privredu zemlje.

Drugi element je, prema njegovim rečima, da Srbija treba da ima odgovarajuću politiku prema migracijama odnosno bolje upravljanje migracijama.

"To je proces ohrabrivanja onih koji žele da odu da, ipak, ostanu u zemlji, uz obećanje da će imati bolji posao i bolju budućnost, kao i da se oni koji su otišli vrate kući", kaže Sen Lo.

"Srbija može da privuče talente iz drugih zemalja"

Navodi da Srbija sada može, poput Australije, Kanade i Nemačke, da privuče talente iz drugih zemalja da dođu u Srbiju.

Ako srpska ekonomija doživljava bum, objašnjava Sen Lo, može da apsorbuje ljude iz drugih zemalja, pa da onda ima i onih koji u Srbiju dolaze.

Rekao je da je zato potrebna jaka ekonomija i obrazovana radna snaga.

"Da bi svaki srpski radnik mogao da razvije svoj puni potencijal, da bi mogao da ima kvalitetan učinak koji će mu obezbediti visokovredan posao, a ne posao male vrednosti", naglasio je Sen Lo.

Smatra da su ljudi najveći kapital i da su upravo deca stub rasta ekonomije.

Naveo je da kumulativni godišnji gubitak BDP-a proizilazi iz činjenice da Srbija ima 1,8 miliona ljudi bez srednje škole i da iznosi od 4,5 do 7,5 odsto BDP-a.

Upozorio je nijedna zemlja neće moći da se takmiči u svetskoj ekonomiji ako više ne uloži u svoje stanovništvo, a posebno u decu.

Unicef predlaže Srbiji da se više ulaže u obrazovanje mladih imajući u vidu da je 30 odsto učenika od 15 godina i dalje funkcionalno nepismeno.

"Svako dete koje napušta obrazovanje bez sticanja diplome srednje škole državu košta između 40.000 i 70.000 evra, jer gubi prihod od poreza i mora više da ulaže u socijalna davanja", kažu u Unicefu.