Oštećeni zbog pogrešno upisanog državljanstva, traže usvajanje amandmana

Srbi poreklom iz Hrvatske rođeni u Srbiji do 1991. godine zbog pogrešno upisanog državljanstva ne mogu da ostvare svoja prava u toj zemlji, a pre svega pravo na državljanstvo.

"Izmena Zakona omogućila bi da nekoliko hiljada ljudi zadrži državljanstvo Srbije, i istovremeno ostvari svoje pravo na državljanstvo Hrvatske koje im pripada po poreklu. Ova izmena ne košta ništa državu Srbiju, a rešila bi realne probleme njenih građana", navedeno je u saopštenju.

Savo Manojlović, predsednik UZUZ-a ističe da ove nedelje počinje sednica Skupštine na kojoj će se glasati o izmenama Zakona o državljanstvu, pa je, kako je naglasio, važno da se amandman zvanično predloži i izglasa u parlamentu kako bi se omogućilo ostvarivanje prava velikog broja građana.

Manojlović objašnjava da su sugrađani koji su pored jugoslovenskog imali i tzv. državljanstvo pojedine republike, posle raspada SFRJ automatski postali državljani tih republika.

Recimo, ljudima koji su u Srbiji rođeni do 1991. godine, a čiji roditelji su imali hrvatsko državljanstvo, često je pogrešno upisivano državljanstvo federalne jedinice Srbije, umesto Hrvatske. Njima danas Hrvatska odbija da prizna pravo na državljanstvo, dok iz Srbije ne donesu validan dokument da su bili državljani federalne jedinice Hrvatske.

Srbija to odbija da učini, jer bi to značilo da se gubi osnov i samim tim srpsko državljanstvo, pa Manojlović napominje da bi promena Zakona ispravila ovaj začarani lavirint birokratije.

Inicijativa za rešavanje ovog problema krenula je kada se UZUZ-u obratila majka lica s invaliditetom rođenog 1983. u Beogradu, kome Hrvatska ne dozvoljava upis u knjigu državljana, iako mu oba roditelja imaju državljanstvo te zemlje.

U saopštenju za medije UZUZ navodi da je njihovu inicijativu podrzao poslanik u srpskom parlamentu Miodrag Linta, koji je i predsednik Saveza Srba u regionu, a uveren je da bi se predloženim amandmanom rešio problem koji postoji gotovo tri decenije.

Inicijativu je podržao i Humanitarni centar za integraciju i toleranciju (HCIT), koji je izvršni partner UNHCR-a.

Za izmene zakona založio se i predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta.

Kako se navodi u njegovom saopštenju, usvajanje amandmana omogućilo bi im da zadrže državljanstvo Srbije, i istovremeno ostvari svoje pravo na državljanstvo Hrvatske koje im pripada po poreklu, a time i mogućnost da rešava ostale probleme u Hrvatskoj.