Niko ne kontroliše zagađenost njiva oko deponije

U Srbiji postoji 3.500 divljih deponija, a samo 10 je sanitarno, tj. izgrađeno po standardima Evopske unije. Zabrinjava i podatak da je svaka trinaesta deponija u neposrednoj blizini naselja. Požarevačka deponija, koja takođe nije sanitarno uređena, okružena je kućama i obradivim površinama.

Iako se sa kesama i smećem sa deponije bore godinama, poljoprivrednicima je, kažu, skupo da sami rade analize zemljišta i proveravaju da li je i koliko zagađeno.

"Ako zaoreš, ona ostaje. Sto godina treba da se razgradi. Ako koren udari u kesu, ne funkcioniše biljka. Moraš da pokupiš kese, kad pokupiš, ne znaš šta ćeš sa njima, jer ne smeš da spališ", objašnjava poljoprivrednik iz Požarevca Vojkan Jovanović.

Opština je prošle godine slučajnim uzorkovanjem i kontrolom zemljišta u blizini deponije utvrdila povećanu koncentraciju cinka, kadmijuma, nikla, hroma i bakra, ali nadležni tvrde da niko nije ugrožen. Kvalitet otpadnih voda sa deponije meri se dva puta godišnje.

"Za sada, bar ono što smo imali do ove godine, nisu pokazani parametri koji bi enormno odskakli od dozvoljenih graničnih vrednosti u zemljištu u površinskim i podzemnim vodama", tvrdi pomoćnik gradonačelnika Požarevca za zaštitu životne sredine Dragan Ćurčija.

U požarevačkoj poljoprivrednoj službi kažu da je analizu zemljišta na teške metale dovoljno raditi jednom u nekoliko godina ili posle nekog štetnog događaja. Poslednje su urađene posle poplava 2014.

"Analize su pokazale da nije došlo do zagađenja, jer su i reke koje su se izlivale bile brdske i nisu nanele teške metale na poljoprivredno zemljište", kaže direktor PSSS Požarevac Aleksandar Stojanović.

Redovno praćenje uticaja deponije na obradive površine nije nadležnost Ministarstva poljoprivrede, a ni zaštite životne sredine. Što znači da se time ne bave ni njihove inspekcije. Mesto inspektora za zemljište u Požarevcu nije ni sistematizovano. Ovaj problem nije posao ni inspekcije lokalne samouprave.

U komunalnom preduzeću slažu se da sanitarno neuređena deponija ima štetan uticaj na životnu sredinu, ali tvrde da rade sve po zakonu.

"Ona ima sve potrebne dozvole ovakva kakva je danas od ministarstva, i radi se sanacija rekultivacija te deponije da bi joj produžili vek", kaže direktor JKP "Komunalne službe" Požarevac Slobodan Jović.

Dok je ova, 25 godina nezvanična deponija, jedina koju Požarevljani mogu da koriste, kvalitet zemljišta biće na drugom mestu.

broj komentara 3 pošalji komentar
(sreda, 07. mar 2018, 11:18) - JARIC ZIVADIN [neregistrovani]

Ekologija

Srbija ima zestok problem sto se tice smeca i smetlista.Zagadjene reke i izlivena jalovista, posecene sume i emisija stetnih gasova su jedan mali deo poglavlja 27 koji Srbija mora resavati ako zeli u EU.Svest gradjana u vezi ekologije je minimalan i to se resava kroz edukaciju i kazne za prekrsioce.Pre 15 dana na Nemackoj televiziji je bija reportaza o zakopanom stetnom otrovu i odpadu u Srbiji.Tamosnji ekolozi i strucnjaci sokirani neefikasnosti drustva i drzave i opleli po nama da se ophodimo prema prirodi kao prema neprijatelju.

(sreda, 07. mar 2018, 10:59) - anonymous [neregistrovani]

pozarevac

nehgijena je na celom podrucju grada,oseca se siromastvo gde god da krenes.

(sreda, 07. mar 2018, 09:02) - Goran [neregistrovani]

Nadležnost

U Srbiji niko nizašta nije nadležan!