Nastavnica iz Kazahstana uči od svojih đaka

Inovativna, duhovita, dobra nastavnica i prijateljica, takva je, kažu đaci i kolege, njihova Marta. Brzo se uklopila sa novim ljudima i u novom okruženju, ali joj je dugo trebalo da savlada srpski jezik, koji i dalje uči od svojih đaka.

Učenici kažu da im je na početku bilo malo čudno jer ona dolazi iz Kazahstana, a oni su mislili da dolazi iz Japana zbog njenog izgleda. Ispričala im je svoju životnu priču i shvatili su je i prihvatili kao da je jedna od njih.

"Ona nas uči engleski jezik, a mi nju učimo srpski jezik", kaže učenica.

O običajima, kulturi i istoriji Srba, Marta ništa nije znala do dolaska u Amajić. Teško joj je bilo da shvati zašto se ne radi na "crveno slovo", i kako se zavija sarma. Posle nekoliko godina truda, postala je, kaže, prava srpska domaćica.

"Naša porodica, kuća, slavi Mratindan, 24. novembra, i ja sam kao domaćica morala sve to da spremim: od supe ili čorbe, pravim sarmu, naravno suprug mi ispeče prase", kaže kaže Marta Jesengalijeva Živanović iz Amajića. 

Razlika između Kazahstana i Srbije ne ogleda se, kaže Marta, samo u običajima, hrani ili klimi, već i u ljudima. I kada bi morala da bira između zemlje u kojoj se rodila i odrasla, i one u kojoj živi – izabrala bi Srbiju, jer ljudi u njoj, dodaje, imaju ono što se retko sreće – spremnost da uvek pomognu svakome.

"Ja volim i dalje Kazahstan, kazaški jezik, i narod i sve, ali ipak, Srbija je mene tako lepo prihvatila i ja sam prihvatila Srbiju i tu žive svi moji voljeni, moja porodica je tu, tako da ja baš, baš volim Srbiju", kaže Marta.

U rodnom Kazahstanu, Marta nije bila više od deceniju, jer, kako kaže, u Amajiću je sada njen dom.