Šabić pozdravlja raspravu o obradi podataka

I povodom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji koji je takođe na dnevnom redu, Poverenik ocenjuje kao vrlo pozitivnu reakciju MUP, na primedbe koje je on izneo na veoma spornu i po ljudska prava rizičnu odredbu o uvođenju tzv. inteligentnog video nadzora, a za koji bi opremu nabavljali i organi lokalne samouprave.

Dobro je da je MUP razumeo i prihvatio primedbu Poverenika i da je ova odredba uklonjena iz teksta koji će razmatrati narodni poslanici, ocenjuje se u saopštenju.

Pored tih pozitivnih primera, Poverenik još jednom skreće pažnju narodnih poslanika na Predlog zakona o nacionalnom DNK registru.

Poverenik podsea da je i u mišljenju dostavljenom MUP i u posebnim pismima predsednicima Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova upozorio da je reč o zakonu koji sadrži brojne odredbe čije usvajanje podrazumeva izuzetno ozbiljne rizike povrede ljudskih prava.

Ovim predlogom, kako je naveo Poverenik, predviđa se jedinstveni registar genetskog podatka svih lica nezavisno od toga da li je reč o izvršiocima (samo) teških krivičnih tela, licima koja su samo osumnjičena za takva dela, licima koja su oštećena izvršenjem nekog krivičnog dela, ali i nezavisno od uzrasta lica.

Takav registar ne bi pravio razliku između žrtve i osuđenog lica za teško krivično delo, kao ni između punoletnog i maloletnog lica, bez obzira da li je reč o osuđenom, osumnjičenom ili žrtvi, upozorava Poverenik.

On konstatuje da je reč o rešenjima koja su apsolutno sporna sa stanovišta opšte prihvaćenih standarda o pravu na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti, Ustava Srbije,

Evropske konvencije o ljudskim pravima, i koja su u direktnoj suprotnosti sa stavovima izraženim u odlukama Evropskog suda za ljudska prava.

Poverenik apeluje na narodne poslanike da ove činjenice imaju u vidu prilikom razmatranja, a pogotovo eventualnog usvajanja ovog Zakona.

Šabić traži informacije o sednici Alumni klubu Pravosudne akademije

Šabić je takođe naložio je Državnom veću tužilaca da u roku od tri dana Alumni klubu Pravosudne akademije (AKPA) dostavi informacije o spornoj sednici od 14. decembra 2017. godine, na kojoj je parlamentu predložen izbor 52 tužioca širom Srbije.

Državno veće tužilaca prethodno je odbilo zahtev AKPA da to uradi.

Pre sporne sednice u javnost je procureo spisak sa imenima 24 kandidata koja će biti predložena, a sa sednice je bez obrazloženja isključena javnost.

AKPA je odmah tražila zapisnik sa sednice i objašnjenje ko je, gde i na osnovu kojih kriterijuma sastavio spisak i zašto je isključena javnost, ali je DVT odbio da ga dostavi.

Predsednica Narodne skupštine stavila je sporni Predlog odluke o izboru tužilaca na dnevni red sednice parlamenta zakazane za utorak.

AKPA ocenjuje da je ovo ilustrativan primer kako se u Srbiji biraju sudije i tužioci i kako se odluke donose van institucija i daleko od javnosti.

U saopštenju AKPA se ističe da se sve to dešava u jeku debate o izmeni Ustava u oblasti pravosuđa i ukazuje da u ovom izboru učestvuje politika, ali i Udruženje tužilaca Srbije, čijih je pet istaknutih članova u sastavu DVT.

AKPA izražava bojazan da će parlament učestvovati u sumnjivom izboru i poziva ga da spreči izbor, te da se ceo postupak ponovi, jer javnost opravdano neće imati poverenje u javne funkcionere izabrane uz postojeće manjkavosti.